ŠTA DANAS REĆI DECI O MARIHUANI?

---

Danas deca lako mogu da nabave  marihuanu. Mnogo lakše nego  1960-ih i 1970-ih. Treba biti svestan činjenice da marihuana može imati ozbiljni  uticaj na razvoj  deteta, pre svega uticaj na nezrelo moždano tkivo koje je u razvoju.

U javnosti su pokrenute  brojne žustre debate, kako o medicinskim efektima ove biljke, tako i o njenim negativnim efektima. Ovakve rasprave, hteli mi to ili ne, promenile su uvrežene kulturološke stavove o ovoj biljci. Raspravlja se o njenoj legalizaciji u medicinske svrhe, pa se kod mladih ljudi, ali i roditelja može malo-pomalo,  neprimetno stvoriti utisak da se ona može konzumirati bez rizika.

Brojna istraživanja ipak pokazuju da većina tinejdžera doživljava marihuanu kao štetnu. Nedavno je objavljena studija u Journal od Adolescent Health koja pokazuje da se nakon legalizacije marihuane u medicinske svrhe nije povećala učestalost pušenja ove biljke među tinejdžerima. Međutim, sa legalizacijom, marihuana će svakako biti dostupnija. Veoma je važno da znamo kako da se postavimo i šta kao roditelji treba da kažemo deci o bezbednosti marihuana u svetlu novih kretanja i promena u društvu.

Marihuana, memorija, i zdravlje mozga

Najpre, roditelji  treba da svojim tinejdžerima kažu da su stručnjaci koji se bave javnim zdravljem zabrinuti zbog delovanja marihuana na mozak u razvoju. Opšte je poznato da ljudi koji puše marihuanu imaju privremene teškoće sa pamćenjem i procenama. Međutim, naučne studije ukazuju da u okolnostima kada tinejdžer redovno koristi marihuanu, ona može uticati razmišljanje i memoriju u dužem period ili trajno.

Šta kaže nauka?

• Nadavno su saopšteni rezultati istraživanja efekta marihuane na korisnike koji je konzumiraju od tinejdžerskog uzrasta. Kod ovih osoba ustanovljena je smanjena povezanost između regija  mozga odgovornih za učenje i memoriju.
• Druga velika i dugotrajna studija sprovedena u  Novom Zelandu pokazala je da su osobe koje su započeli da konzumiraju marihuanu u  tinejdžerskim  godinama izgubili  prosečno 8 IQ jedinica od ukupnog koeficijenta inteligencije u uzrastu  između 13 i 38 godina, čak i kada su prestale sa ovom praksom  u odraslom dobu. Oni koji su zpočeli sa pušenjem  marihuane u odraslom dobu nisu imali značajne IQ padove. Ova činjenica jasno govori o ranjivost tinejdžerskog mozga.

Ovo nije marihuana kakva je bila u tatino i mamino vreme

Marihuana "podiže" delovanjem na oblasti mozga koje su odgovorne za osećaj zadovoljstva, memoriju, razmišljanje, koncentraciju, čulnu i vremensku percepciju i koordinaciju kretanja. Najznačajnija i u marihuani najzastupljenija psihoaktivna supstanca koja utiče na promenu svesti je delta-9-tetrahidrokanabinol, ili THC.

Kada su današnji roditelji, bake i deke bili tinejdžeri, nivoi THC su bili relativno niski, oko 3 do 4 %. Današnje nivoi THC su mnogo veći,  u proseku i do 13 % - što je učinilo da brojne osobe dožive sporedne efekte koji su bili razlog za hospitalizaciju. Broj prijema u urgentne centre u USA  zbog neželjenih efektata marihuane  je u 2014 g. bio veći od 900.000. Korisnici marihuane mogu imati ozbiljnu promenu  percepcije i raspoloženja, teškoće u rešavanju problema i razmišljanju, zatim poremećaj učenja i pamćenja.

Kod nekih osoba marihuana ima ozbiljan efekat na mentalno zdravlje

Kod redovnih  korisnika marihuane javljaju se problemi u mentalnom funkcionisanju.  Visoke doze mogu dovesti do privremenog  psihotičnog reagovanja (uključujući  halucinacije i paranoidne reakcije). Kod nekih korisnika marihuana može pogoršati već postojeću šizofreniju. Čitav niz velikih studija koje su pratile korisnike marihuane u dužem vremenskom periodu  ustanovio je vezu između upotrebe marihuane i kasnijeg razvoja psihoze. Na ovu povezanost uticali su sledeći  faktori:  genetska predispozicija,  količine supstance koja se koristi, jačina supstance, kao i uzrast u kome je konzumiranje započeto. Oni koji su počeli da koriste marihuanu u mladosti izloženi su povećanom riziku od problema kasnije u životu.

Istraživanja su ustanovila vezu između upotrebe marihuane i drugih problema mentalnog zdravlja, kao što su depresija, anksioznost, samoubilačke misli među adolescentima, i poremećaji ličnosti, uključujući nedostatak motivacije tinejdžera da se uključe čak i u takve aktivnosti  koje mogu da donesu nagradu.

Društvene nauke marihuani

Iako marihuana može privremeno opustiti osobu i oslobodi je stresa, nauka govori da njena dugoročna redovna upotreba generalno ne dovodi do poboljšanja kvaliteta života.  

• Tvrdokorni korisnici marihuane saopštavaju da imaju manji stepen zadovoljstva životom, slabije mentalno i fizičko zdravlje, imaju više problema u odnosima sa okolinom, i manje  uspeha u karijeri i akademskom napretku u odnosu na  vršnjake koji ne koriste marihuana.
• Kod tinejdžera, upotreba marihuane je povezana sa većom verovatnoćom napuštanje škole.   
• Upotreba marihuane u svim uzrastima je povezana sa većom verovatnoćom kako stradanja u saobraćajnim nesrećama, tako i smrtnog ishoda.

Stručnjaci za javno zdravlje su svesni da komponente u biljci marihuani mogu imati određeni terapijski potencijal,  istraživanje o ovim efektima su u toku.  Međutim, treba naglasiti da, i ukoliko ima ovakvih efekata, svakako nije reč o efektima koji se ostvaruju pušenjem cele biljke u vidu džointa.

O zvaničnom stavu Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije o upotrebi marihuane kod onkoloških bolesnika možete se informisati ovde.
O naučnim činjenicama vezanim za  medicinske efekte marihuana pročitajte ovde