KAKO DA NAJPOUZDANIJE PROVERIM TEMPERATURU SVOM DETETU?

NAJPOUZDANIJI SU ŽIVINI toplomeri. Mana im je što se mogu slomiti i što je potrebno 3-5 minuta da se očita temperatura.
Ipak, ne preporučuje se primena toplomera za uho i za čelo. Oni su brži, očitavaju temperaturu odmah, ali nisu pouzdani.
Temperatura se može meriti pod pazuhom, rektalno (u guzi) ili u ustima.
Rektalna temperatura i temperatura izmerena u ustima normalno je viša od one pod pazuhom za 0,5-0,8 ° C

DA LI JE VAŽNO DA IZMERIMO TEMPERATURU PRECIZNO?

Tačna visina temperature nije od presudnog značaja za procenu koliko bolest ugrožava dete, koliko je to OPŠTE STANJE deteta.
Pogledajte kako dete izgleda! Ako van epizoda povišene temperature ne izgleda loše, ponovo je veselo, nije klonulo, situacija nije ozbiljna.
Često čujem roditelje koji kad im kažem da bolest nije ozbiljna, jer dete nije izmenjenog opšteg stanja, kažu: ''To ništa ne znači, jer on/ona je takav i na 39,7C! Njega/nju ništa ne može da oborii!'' Upravo o tome se radi: to što je dete u stanju da jurca po kući i sa povišenom temperaturom govori o njegovoj moći da se nosi sa bolešću. Bolest je uvek teška onoliko koliko joj imuni sistem dozvoli. Izgled deteta je, zato, važniji kriterijum na osnovu koga zaključujemo o težini bolesti od tačne visine temperature.


DA LI JE POVIŠENA TEMPERATURA OPASNA?

Povišena temperatura SAMA PO SEBI uglavnom nije opasna. Organizam od nje ima koristi u odbrani od napadača- bakterija i virusa.
Opasnost može da postoji, ali ne od same povišene temperature, već od bolesti koja ju je izazvala. Međutim, veoma često roditelji se panično plaše baš temperature.
Zato treba znati sledeće:
Postoje lake bolesti sa veoma visokom temperaturom i nasuprot tome, ozbiljne bolesti praćene lagano povišenom temperaturom. Ukratko, visina temperature ne govori obavezno o tome kolika opasnost preti detetu. Lekar će proceniti opasnost od bolesti.
Jedna od opasnosti tokom povišene temperature (nezavisno od vrste bolesti koja ju je izazvala) je opasnost od gubitka tečnosti- DEHIDRACIJE.
Dete treba pojiti što češće i obući ga lagano.
Osim toga, kod mlađe dece postoji opasnost od ispoljavanja febrilnih konvulzija- FRASA. O tome će biti posebno reči.

DA LI POVIŠENA TEMPERATURA MOŽE DA OŠTETI MOZAK DETETA?

Mozak bebe može jedino biti oštećen dehidracijom koja preti detetu tokom povišene temperature.
Takođe, veoma produžene febrilne konvulzije (takozvani febrilni epileptični status) zbog nedovoljnog snabdevanja mozga kiseonikom mogu da dovedu do oštećenja.
Može doći do oštećenja mozga deteta ukoliko je razlog za skok temperature infekcija centralnog nervnog sistema: meningitis ili encefalitis.
Inače, sama po sebi, povišena temperatura neće oštetiti mozak dobro hidriranog deteta, koje nema infekciju centralnog nervnog sistema i koje nema fras.

DA LI FRAS MOŽE DA OŠTETI DETE? KAKVE SU POSLEDICE?
 
Istraživanja na veoma velikom broju dece (14676 ispitanika, od kojih je 1318 imalo napad febrilnih konvulzija) pokazala su da ni deca sa produženim napadom (dužim od 30 minuta) nisu imala lošu prognozu vezanu za sam napad.
Procena njihovih mentalnih sposobnosti i neurološka procena vršena je nakon 5 i nakon 10 godina.
37-oro od 1318 imalo je dugačak napad (duži od 30 minuta).
Najveći broj je prošao bez ikakvih posledica.
Oni kod kojih je zapažen mentalni ili neurološki deficit imali su zabeležene probleme u razvoju još PRE FEBRLNIH KONVULZIJA (FRASA)
Fras obično prođe za manje od 5 minuta. Takav napad neće ostaviti nikakve posledice po neurološki i mentalni razvoj deteta. Čak i duži napad (duži od pola sata!) nije ostavljao značajne posledice.
IZVOR:
C MVerity, EM Ross, Jean Golding. Outcome ofchildhood status epilepticus and lengthy febrileconvulsions: findings ofnational cohort study.BMJ 1993;307:225-8
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1678165/pdf/bmj00031-0017.pdf

DA LI BILO KOJE DETE KOJE IMA VISOKU TEMPERATURU MOŽE DA DOBIJE FRAS?

Fras ili febrilne konvulzije NE DOBIJA BILO KOJE DETE.
Samo oko 3% dece ima sklonost da dobije fras u skoku temperature.
Dakle dobra vest je: za dete koje nikada nije imalo fras šanse su mnogo veće da ga ne dobije nego da ga dobije (97:3) u skoku temperature. To roditelji koji su u panici uvek treba da imaju na umu!
Visina temperature nije presudna. Presudna je genetika.
Dete koje nema genetsku predispoziciju za fras, neće ga dobiti ni pri temperaturi 40 °C, ali ono koje ima tu sklonost, može da dobije fras na 38,5 °C.
Sklonost za ispoljavanje febrilnih konvulzija (''frasa'') opada sa uzrastom, tako da je rizik najveći do 3 g, znatno niži do 5 godina, minimalan do 7 godina, a nakon toga se gubi.
U pitanju je prolazna nezrelost centralnog nervnog sistema i prevazilazi se rastenjem.

DA LI ĆU DA POGREŠIM AKO DAM LEK PRE NEGO ŠTO PORASTE IZNAD 38,5°C? HOĆE LI TEMPERATURA SUVIŠE DA PADNE?
 
Stav da se ne obara temperatura koja je ispod 38,5 C zato što ona ima zaštitnu ulogu i pomaže u odbrani je revidiran. Smatra se da je opšte stanje deteta kriterijum koji treba poštovati kada se donosi odluka da li dati lek za obaranje telesne temperature. Ako dete sa telesnom temperaturom 37,9 ° C izgleda ''jadno'', dajte mu antipiretik. Briga roditelja je i mogućnost da se temperatura previše obori, ako damo lek, a ona nije previsoka. Ne brinite, ukoliko date lek pri temperaturi koja je niža od 38,5.° C, nećete učiniti ništa loše detetu. Lek ne obara temperaturu ispod normalne. (Taj isti lek daje se i protiv bola i onda kada dete nema povišenu temperaturu.) 
Lek koji se daje za obaranje temperature podiže opšte stanje deteta koje možda ima i glavobolju pa to ne ume da nam saopšti. Nekad i zbog toga treba dati lek iako temperatura nije mnogo visoka.

DA LI MASIRANJE ALKOHOLOM ILI RAKIJOM POMAŽE?

Masiranje deteta alkoholom stara je i napuštena praksa.
Osnovna ideja je bila da isparavanje alkohola sa kože deteta sa temperaturom izazove odvođenje toplote i na taj način obori temperaturu. Međutim, ispostavilo se da ovaj postupak ustvari dovodi do sužavanja krvnih sudova na periferiji tela i centralizacije krvotoka, tako da ne dolazi do snižavanja temperature, ili, eventualno, nakon inicijalnog pada, temperatura poraste ponovo.

KUPANJE deteta u prijatno toploj vodi (bez potapanja celog tela) dovodi do opuštanja perifernih krvnih sudova (onih u koži) koji su u grču i cirkulisanja krvi kroz njih. Cirkulisanje krvi dovodi do odavanja toplote sa periferije tela.

Dakle, evo šta činiti umesto masiranja:
- stavite dete u kadicu sa toplom vodom
- temperatura mora da bude PRIJATNA detetu, (NE prohladna voda, - tj. dete ne sme da se ježi)
- kvasite dete sunđerom tako da se voda sliva sa površine tela
- to ponavljajte po 10 minuta u jednom satu
- tuširanje prijatnom toplom vodom tokom 10 minuta ima sličan efekat.

DA LI SMEM DA PUSTIM DETE SA TEMPERATUROM DA ZASPI?

Jedna od najrasprostranjenijih zabluda je da se dete sa povišenom telesnom temperaturom mora držati budno. U osnovi straha od spavanja je ustvari strah da nemamo uvid u stanje svesti usnulog deteta i da može da doživi nešto dramatično, a da to ne primetimo.
Naravo, ovo nije tačno.
Spavanje ne ugrožava dete sa povišenom temperaturom više nego budno stanje

Učinite sve što je potrebno:
- raskomotite dete
- dajte mu dovoljno tečnosti
- dajte mu sirup Paracetamol
I ako je pospano- pustite ga da spava.
Držanje u budnom stanju pospanog, nervoznog bolesnog deteta, samo ga dodatno iscrpljuje i obara mu odbranbene snage.

DA LI JE TEMPERATURA 37,6-37,9C TZV. ''NISKA TEMPERATURA'' OPASNIJA OD VISOKE?

Ovo je jedan od mitova vezanih za temperaturu. Naime, često se čuje od roditelja:''Ima onu nisku temperaturu što lomi''.
Smatra se da mit o tome da je blago povišena temperatura znak ozbiljne bolesti potiče iz doba kada je tuberkuloza bila česta bolest. Ona je često bila praćena tom ''niskom'' temperaturom. Međutim, u dečjem uzrastu, ovakva temperatura uglavnom govori o tome da dete ima dobre mehanizme odbrane

DETE DANIMA IMA PO JEDAN SKOK TEMPERATURE DO 37,2-37,3 C BEZ DRUGIH ZNAKOVA BOLESTI

Ovo se ne smatra povišenom temperaturom u pravom smislu te reči. Reč je, najčešće, o nešto višem nivou bazalnog metabolizma koji imaju neke osobe. Kad roditelje takvog deteta pitam: ''Šta Vas navodi da svom detetu iz dana u dan merite temperaturu?'', očekujući da otkrijem još neki simptom bolesti, dobijam odgovor:'' Pa samo želim da vidim da li opet ima temperaturu'', ili '' Izgleda mi da je vruće''.
Povišena temperatura malo iznad 37C (do 37,5) često je razlog za nepotrebno skupoo ispitivanje i  neprimerenu brigu roditelja.

IBUPROFEN (BRUFEN) ILI PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
EFEKTIVNOST 

Paracetamol je godinama vodeći antipiretik u pedijatriji. Veliki broj roditelja, međutim govori o njegovom neenergičnom dejstvu na povišenu telesnu temperaturu. Potrebno je proveriti da li je doziranje ispravno: pojedinačna doza paracetamola je 10-15 mg/kt telesne težine. Ova se doza može dati na svakih 4-6 sati.
Koliko je to, prevedeno na kašičice?
Na svakih 10 kg deteta ide 1 (originalna- 5ml) kašičica leka. Dakle, dete od 30 kg treba da popije 3 kašičice od 5 ml u jednoj dozi, tj 15 ml. (Roditelji deteta od 30 kg veoma često daju mnogo manje i žale se da lek nema dovoljan efekat).
Popularnost ibuprofena (Brufena) je, međutim, velika zato što izgleda de je energičniji u obaranju temperature i zato što efekat ovog leka duže traje (6-8h, u poređenju sa paracetamolom – 4-6 h)
Brufen u dozi od 10 mg/kg telesne težine trebalo bi, međutim, da je jednako efikasan kao paracetamol u većoj dozi : 10-15kg/kg telesne težine.

Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html

IBUPROFEN (BRUFEN) ILI PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
BEZBEDNOST

Nema dokaza u prilog većoj bezbednosti jednog od ova dva leka.
Razlog za oprez kada je u pitanju PARACETAMOL je njegov potencijalni nepovoljan uticaj na jetru. Hepatotoksičnost paracetamola bila je ispoljena samo u sitacijama kad je bio predoziran. Potrebno je držati se propisane doze i razmaka između doza. Takođe, veći broj neželjenih efekata primećen je kod dece koja su dobijala preparate za odrasle i na taj način bila predozirana.
Zabrinutost vezana za primenu IBUPROFENA odnosi se na njegov potencijalni efekat na želudac i mogućnost nastanka gastritisa. Izgleda da se ovo ne događa kod kratkotrajne primene u uobičajenim dozama.
Za Brufen se vezuju i neželjeni efekti na bubrežnu funkciju. U riziku su, međutim, izrazito dehidrirana deca, kao i odojčad mlađa od 6 meseci čiji su bubrezi još uvek nezreli.
Ranije spominjani efekat Brufena na pogoršanje simptoma astme izgleda da ne postoji.
Ukratko, ne treba da ga dobijaju dehidrirana deca i odojčad do 6 meseci. Ostala deca se ne dovode u rizik, ukoliko se poštuju propisane doze, intervali između doza i ako se lek daje kratkotrajno.

Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html

IBUPROFEN (BRUFEN) I PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
KOMBINOVANA PRIMENA? 

Preporuke Američke akademije za pedijatriju za primenu antipiretika pojavile su se u martu 2011. U tom trenutku još uvek nije zauzet jasan stav o kombinovanoj primeni paracetamola i ibuprofena u obaranju povišene temperature zato što su studije koje treba da potvrde korist i procene potencijalni rizik još uvek bile u toku.
Istraživanja sprovedena među roditeljima ali i lekarima pokazala su da postoji velika šarolikost vezana za doze, razmak između doza (neko je davao oba leka istovremeno, a drugi su davali na 2, 3, 4 ili 6 h).
Preliminarni rezultati studija pokazuju da je efekat kombinovanog davanja ova dva leka bolji nego kod davanja samog ibuprofena. Naime, nakon 6 h od početka primene kombinovane terapije 83 % dece bilo je bez temperature, a nakon 8 sati 81% u poređenju sa 58%, odnosno 35% u grupi koja je dobijala samo ibuprofen. Uz to, grupa roditelja čija su deca dobijala kombinovanu terapiju bila je pod manjim stresom. Potrebno je, međutim, da se završe ostale studije da bi se zauzeo konačni stav kojim bi se roditeljima savetovale doze i razmaci između njih.
Postoji bojazan da ovakav pristup samo podstiče fobiju od temperature koja postoji kod roditelja, a i da postoji rizik od greške kod kombinovane (naizmenične) primene lekova i mogućnost predoziranja jednog od njih.
Budući da je osnovni cilj davanja antipiretika, zapravo, poboljšanje opšteg stanja deteta, roditeljima treba da je glavni zadatak u periodu povišene temperature da paze da dete bude dobro hidrirano obezbeđujući doboljan unos tečnosti i da pomno prate znake koji bi mogli ukazati na nepovoljni rezvoj bolesti, a ne da obore temperaturu po svaku cenu.
Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html

NE ZABORAVITE DA JE POJENJE DETETA VAŽNIJE OD OBARANJA TEMPERATURE

Kod male dece virusne infekcije su najčešći uzročnici bolesti. U tim okolnostima antibiotici ne pomažu, ali je dobra hidracija (pojenje) jedna od najdelotvornijih mera, kako za brže ozdravljenje, tako i za lakše obaranje temperature i lakše iskašljavanje.
Svako stanje praćeno povišenom telesnom temperaturom, bez obzira na uzročnika bolesti (virus ili bakterija) zahteva dodatni unos tečnosti, veći od uobičajenog. Kod infakcija disajnih puteva topla pileća supa je nezamenljiva, osim što hidrira sadrži i materije koje olakšavaju iskašljavanje i pomažu u lečenju

Najčešće greške i zablude roditelja

MISLE DA JE PREHLADA JEDNO, A VIRUSNA INFEKCIJA NEŠTO DRUGO.

Obična prehlada, ili kako je u engleskom govornom području zovu ''common cold'' je, zapravo, virusna infekcija.
Ne postoji takva bolest koja je praćena kašljanjem i sekrecijom iz nosa koja je rezultat jedino - hladnoće, a da tu virusi nisu ''umešali prste''.

Šta se ustvari dešava i zašto se ova najčešća virusna infekcija zove baš ''PREHLADA''? Zato što hladnoća ima udela u nastanku ove bolesti na sledeći način.
Kada se dete ''smrzne'' napolju jer je bilo loše obučeno, ili u bazenu jer je provelo puno vremena u vodi, LAKŠE ga savladaju virusi, jer su mu odbranbene snage narušene borbom protiv hladnoće. Hladnoća je učinila da ga napadači lako savladaju zato što, jednostavno, nije u stanju da se efikasno bori istovremeno na dva fronta: protiv hladnoće i protiv virusa!

Najčešće greške i zablude roditelja

Poslednjih dana događa da roditelji dovedu dete na pregled u petom ili šestom danu bolesti ljuti na prethodnog doktora zato što je rekao: ''To je virusna infekcija'', i nije dao nikakav lek. Dete i dalje ima temperaturu, ili još gore, komplikaciju virusne infekcije, na primer upalu uha ili pluća.

''Doktor nam je rekao da je to samo virusna infekcija, i mi smo detetu obarali temperaturu, i evo šta se dogodilo!''

• Rečenica: ''To je virusna infekcija'' NE znači: ''To nije opasno''!
• Rečenica: ''To je virusna infekcija '' samo znači: ''Ovde antibiotik ne pomaže''

Koliko će virusna infekcija biti ozbiljna bolest zavisi od dve stvari: od agresivnosti virusa, sa jedne i od otpornosti detet, sa druge strane. Ako je virus agresivan, virusna infekcija se može ispoljiti kao ozbiljna bolest. Ako je dete oslabljenog imuniteta, iscrpljeno, loše uhranjeno, virusna infekcija koja je za druge bezopasna, za njega može biti veoma opasna.

Dakle, kad doktor kaže da dete ima virusnu infekciju, to znači da ne treba da očekujemo korist od antibiotika, ali da moramo biti na oprezu, da moramo pratiti znake koji ukazuju na mogući nepovoljan tok bolesti. Budući da je ovih dana reč o o infekcijama disajnih puteva, znaci koji kod malog deteta ukazuju na nepovoljan tok su:

• uznemirenost
• otežano ili ubrzano disanje
• uporan iscrpljujući kašalj
• veoma visoka temperatura (iznad 39 C)
• odbijanje obroka
• nedovoljan unos tečnosti
• pogoršanje opšteg stanja!

Dete uzrasta do 3 godine koje ima visoku temperaturu mora se kontrolisati na drugi dan, a ako ima pogoršanje opšteg stanja ili neki od navedenih znakova, i svakodnevno. Uloga roditelja koji su pored deteta i koji ga vide i njihovog lekara sa kojim treba da budu u čestom kontaktu (telefonskom ili direktnom) je da na vreme otkriju moguću komplikaciju virusne infekcije i primene odgovoarjuče mere lečenja.

''Na vreme'' ne znači dati antibiotik na prvom pregledu.
''Na vreme'' znači svesti mogućnost za neprijatna iznenađenja na minimum praćenjem znakova pogoršanja i čestim kontrolama deteta.

Najčešće greške i zablude roditelja

RODITELJI MISLE DA, AKO PREHLAĐENO DETE DOVEDU DOKTORU PRVOG DANA BOLESTI, DOKTOR MOŽE EFIKASNIJE DA ''DELUJE'' I DA GA BRŽE IZLEČI

Veoma često, zapravo svakodnevno u novembru roditelji dolaze sa mališanima koji su slinavi i kašlju prvog dana bolesti, kako oni kažu ''na vreme'', da bi se sprečila progresija bolesti. Često saopštavaju da su čuli da je neko dete sa istim simptomima završilo u bolnici sa bronhitisom ili upalom pluća.

Kada je virusna infekcija disajnih puteva u pitanju, već i vrapci znaju da ona ne može da se leči antibioticima i da ima svoj tok koji zavisi od ravnoteže koja se uspostavlja između agresivnosti virusa i odbranbenih snaga deteta.

Najveći broj imunokompetentne dece (dece normalnog imuniteta) će lako savladati virusnu infekciju, ali ona MORA da prođe kroz prvih nekoliko dana POGORŠANJA do maksimalnog pogoršanja sekrecije iz nosa, najneprijatnijeg kašlja, neretko sa povišenom temperaturom, zatim će se nekoliko dana ZADRŽATI u tom stadijumu, a nakon toga će doći do postepenog poboljšanja i na kraju do ozdravljenja. Ceo tok virusne infekcije disajnih puteva traje 7-14 dana, a kašalj može trajati i tri sedmice. Opet naglašavam, u zavisnosti od toga koliko je virus agresivan i kakve su odbranbene snage deteta.

Šta, dakle, možemo učiniti?

• Dete treba dobro hidrirati (pojiti raznim napicima)
• Oslobađati mu disajne puteve od sekreta
• Podići ravan na kojoj spava pod uglom od oko 30°
• Hraniti ga lakom vitaminskom hranom (onoliko koliko može da unese- bez pritiska)
• Obarati mu temperaturu
• Poštedeti ga od fizičke aktivnosti
• VODITI GA NA REDOVNE KONTROLE LEKARU da bi se na vreme uočio mogući nepovoljan tok bolesti.

Eto, to je nešto što možemo učiniti ''na vreme''- uočiti na vreme kretanje bolesti u nepovoljnom pravcu.

Mitovi i činjenice u pedijatriji
MIT: BEBA JE DOBILA UPALU UHA ZATO ŠTO NIJE NOSILA KAPICU NA VETRU

ČINJENICA: UPALA UHA SE NE DOBIJA ZBOG TOGA ŠTO HLADAN VAZDUH UĐE U UHO

Srednje uho je šupljina u kosti koja sa spoljnjim svetom komunicira- ne preko spoljašnjeg ušnog kanala u koji ''ulazi vetar'' već preko jednog kanalića- prirodne komunikacije, koja se otvara u ždrelo i zove se Eustahijeva tuba.

Kad se Eustahijeva tuba zapuši, stvaraju se uslovi za razmnožavanje bakterija u srednjem uhu i upalu uha. To se dešava u toku infekcije gornjih disajnih puteva. Ovakvu infekciju zovemo i ''prehlada'', ali ona je uvek izazvana virusom.

Šta se dešava tokom prehlade?
Dolazi do sekrecije iz nosa i oticanja sluzokože gornjih disajnih puteva, te do smanjenja prohodnosti nosa i Eustahijeve tube, i stvaranja uslova za razmnožavanja bakterija u srednjem uhu i upale.

Mitovi i činjenice u pedijatriji

MIT: BEBA JE TAKO MALA, A VEĆ TAKO ČVRSTA- TO JE ODLIČNO!
ČINJENICA: DOKTOR SE ZABRINE KAD MU RODITELJI SAOPŠTE DA JE BEBA U PRVIM MESECIMA ''ČVRSTA''

Naime, bebin tonus u prvim mesecima ne bi smeo da bude previsok, ali ni prenizak. Jednako kao što nas brine mlitavo novorođenče, brine nas i ono koje je ''čvrsto'' jer to može biti znak patnje bebinog mozga neposredno pre , tokom ili neposredno nakon porođaja, i zapravo, jedan od prvih znakova cerebralne paralize.

''I KAKO MI SADA DA POVIJAMO BEBU?''

Ovo pitaju roditelji koji su zbunjeni činjenicom da doktori nisu usaglasili priče. Jedno se priča u porodilištu. Drugo kod ortopeda na prvom pregledu kukova. Treće kod pedijatra. Četvrto u komšiluku kod prijateljice koja je odgajala bebu pre 10 godina i njene majke koja ima iskustva od pre 35 godina.



ŠTA JE TO ''ŠIROKO POVIJANJE''?
Bebi treba omogućiti širok opseg pokreta u kuku čime će se pomoći pravilno formiranje zgloba kuka. Položaj sa široko razmaknutim nožicama u tzv abdukciji je najbolji za to.
SVAKI NAČIN POVIJANJA KOJI OVO OMOGUĆAVA JE VARIJANTA ŠIROKOG POVIJANJA.
Kod nas, međutim, u svakodnevnom govoru  ''širokim povojem'' sa neopravdano smatra jedino povijanje švedskom pelenom i tetra pelenom između nožica bebe. Ipak, i povijanje pampers pelenom jeste vid širokog povijanja jer su daje potpunu slobodu pokretima u kuku, a beba nožice drži u abdukciji - široko razmaknute.

ŠTA JE SUPROTNO OD ŠIROKOG POVIJANJA?
Nasuprot tome, povijanje u vidu ''kifle'' sa sastavljenim i ispravljenim nožicama bio bi  uzak povoj i on ne bi bio dobar za kukove.

ZAŠTO SU BEBE DO NEDAVNO POVIJANE ŠIROKOM POVOJEM (ŠVEDSKA+TETRAPELENA)?
Povijanje švedskom pelenom i tetra pelenom između nožica uvedeno je pre više od trideset godina kao preventiva ispoljavanja RAZVOJNOG POREMEĆAJA KUKA. Smatralo se da će se na ovaj način, fiksiranjem nožica u žabljem položaju poboljšati formiranje zgloba kuka.  U to vreme nije postojala ultrazvučna dijagnostika razvojnog poremećaja kuka  kojom se dijagnoza može postaviti veoma rano- već krajem prvog meseca života. Razvojni poremećaj kuka je, da podsetimo, mogući razlog za ozbiljan invaliditet, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme. Pre trideset godina, on se otkrivao relativno kasno, rentgenskim pregledom kukova deteta sa 4,5 meseca.

ZBOG ČEGA SADA PREOVLADAVA MIŠLJENJE DA JE TO NEPOTREBNO?
Danas, uz mogućnost rane dijagnostike ovog poremećaja NIJE POTREBNO da se deca povijaju švedskom i tetra pelenom. Dovoljna je varijanta širokog povijanja pampers pelenom.

ŠTA AKO DETE IPAK IMA RAZVOJNI POREMEĆAJ KUKA?
Ukoliko se detetu postavi dijagnoza razvojnog poremećaja kuka, tzv ''široko povijanje'' NIJE DOVOLJNO za lečenje, već se propisuje primena pomagala (Niva gaćice, Frejkino jastuče ili Pavlikov aparat) u zavisnosti od težine poremećaja.
Ukoliko dete ima normalan nalaz na ultrazvuku, povijanje pampers pelenom je SASVIM DOVOLJNO i OPTIMALNO za razvoj zgloba kuka.
Dakle ono što je poznato kao ''širok povoj'', a sastoji se od švedske i tetra pelene,  ili je NEDOVOLJNO za rešavanje problema ako ga dete ima, ili je NEPOTREBNO, ukoliko dete problem nema.

PORUKA ''ZA PONETI'':

• Bebu treba povijati samo pampers pelenom.
• Obaviti prvi ultrazvučni pregled kukova u uzrastu 3 - 6 sedmica. Ukoliko je prisutan razvojni poremećaj kuka, ovo je period u kome se on dovoljno rano može da otkrije i blagovremeno leči.

Najčešće greške i zablude roditelja:

Veruju da preporuke njihovog pedijatra, ukoliko je on dobar stručnjak, moraju da budu konstantne i nepromenljive.

Koliko puta ste izgovorili:''Ali ja sam prvo dete hranila na taj način i sad se, za samo dve godine sve promenilo!!''

Da li vas zbunjuje to što dve decenije prisutno ''široko povijanje'' zamenjuje samo Pampers pelena?

Da li ste sumnjičavi prema stavu da ''kožicu'' kod muških beba ne treba prevlačiti, jer starija komšinica kaže da je svom sinu prevlačila ''na vreme'' , tako su je doktori savetovali, da ne bi došlo do operacije?

Da li ste pomislili:''Kakva glupost, sada ne daju bebama da spavaju na stomaku, a tolike bebe su spavale, pa ništa!''?


Koliko puta sam čula u ordinaciji: ''Ja sam ipak ostavila švedsku i tetra-pelenu, za svaki slučaj''.

Da ne govorimo o preporukama starim više decenija – od majke i bake.

Peropuke se menjaju. Saznanja se menjaju. Radimo nešto na jedan način, pa se dođe do informacija da to nije bilo baš dobro. Da treba drugačije. Da su nove, bolje metode lečenja na raspolaganju. To je normalno. I to je dobro, jer medicina ne stoji u mestu.

Na primer, Paracelzus (1493-1541) je u svojim knjigama naveo pet uzročnika bolesti: zvezde, otrove, urođene nedostatke, psihičke faktore i božanske pojave. Naravno da ovo sada zvuči smešno. Naravno da nećemo danas lečiti decu pijavicama i da nećemo spaljivati rane vrelim uljem. To su nekada bile zvanične preporuke. Ovo zvuči kao preterivanje, jer je jako udaljeno od današnjeg dana, ali mali pomaci koji u jednom trenutku naprave veliki pomak dešavaju se svakodnevno. Do 2009 stav je bio da se gluten uvede u ishranu što kasnije, ali se došlo do saznanja da to nije dobro i da ga treba uvesti od navršenih 4 do navršenih 7 meseci. I tu nema mesta čuđenju: ''Kako sad ovo....a bilo je ono...?''

Pedijatri koji i danas pričaju istu priču koja je važila pre 20 godina, čak i pre 5 godina, ili ne čitaju dovoljno, ili su tvrdoglavi i konzervativni. Ni jedno ni drugo nije dobro za male pacijente.

Niko od nas, pedijatara, nema pravo da promoviše sopstvenu medicinu. Mi smo u obavezi da se držimo zvaničnih perporuka zato što je u datom trenutku nauka došla do saznanja da je za decu tako najbolje. Metod na koji se do tih saznanja dolazi je naučni metod. Reč je o ozbiljnim naučnim studijama koje nakon završetka, jednu preporuku odbace, a drugu donesu.
Mi pedijatri, svesni smo činjenice da će se aktuelni stav za kratko vreme opet promeniti. Medicina svakodnevno ide napred.

Celijakija - istine i zablude

ZABLUDA: GLUTEN U BEBINU ISHRANU TREBA UVESTI ŠTO KASNIJE

ČINJENICA: GLUTEN TREBA UVESTI NAJKASNIJE DO 7-mog MESECA



Proteklih godina menjali su se stavovi o tome koliko dugo isključivo dojiti bebu i kada uvesti gluten u ishranu odojčeta.
Stav da gluten treba uvesti nakon navršenih 7 meseci revidiran je. Naime, iskustva iz poslednjih godina pokazala su da je praksa kasnijeg uvođenja glutena u nekim zemljama bila praćena upravo porastom učestalosti celijačne bolesti (Švedska).

Zvog toga su Evropsko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) kao i Severnoameričko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (NASPGHAN) 2008 godine svoj stav revidirali:
''...Treba izbegavati rano (pre navršena 4 meseca), kao i suviše kasno (nakon navršenih 7 meseci) uvođenje GLUTENA u ishranu odojčadi...''

IZVOR:
Complementary Feeding: A Commentary by the ESPGHAN
Committee on Nutrition; Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition 46:99–110 # 2008 by European Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition and North American Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition
http://www.espghan.med.up.pt/position_papers/con_28.pdf