Milica zna isuviše dobro šta znači osećati se ''drugačijom''. Gornji deo kupaćeg kostima nema šta da skrije, on ravno prijanja uz njeno telo i nema šta da ga popuni. Većina njenih drugarica ima menstruaciju, a ona čak nema ni nagoveštaj da bi se tako nešto moglo dogoditi. Sva je sitna i detinjasta. Dečaci ne vole takve devojčice.
Oboje su jako tužni i pitaju se da li je sa njima sve OK i da li će oni jednog dana izgledati kao njihovi vršnjaci.

Šta je to zakasneli pubertet?

Pubertet je vreme kada se telo menja i iz obličja dete transformiše se u telo odrasle osobe. Prvi znalk da dete ulazi u pubertet su promene na telu.

Kako znamo da je kod dečaka ili devojčice počeo pubertet?

Kod devojaka, primetiće se da se grudi razvijaju i da stidne dlačice rastu, rast u visinu je naglo ubrzan. Javlja se i prva menstruacija. Oblik tela se menja i od ''dečačkih proporcija'' stvara se mlada devojka koja ima ženstvene proprcije: kukove se šire i dobijaju se obline.

Kod dečaka, počinju da rastu stidne dlačice, zatim dlake na licu. Spljašnje genitalije, testisi i penis se povećavaju. Oblik tela se menja - ramena se šire, a celo telo postaje mišićavo.

Šta je uzrok ovih promena koje uočavamo na telu pubertetlija?

Ove promene su uzrokovane porastom nivoa polnih hormona testosterona kod dečaka i estrogena kod devojaka).

Kada normalno počinje pubertet?

Pubertet se odvija tokom više godina, a uzrast u kome počinje i završava se varira. Početak puberteta je obično u uzrasta od 7 do 13 godina za djevojčice, a negde između 9 i 15 godina za dečake, mada može biti ranije ili kasnije kod neke dece. Ovaj široki raspon uzrasta je normalan, i to je razlog zbog koga se neka deca razvijaju ranije, a neka kasnije od većine svojih vršnjaka.

Ponekad, međutim, mladi ljudi prođu kroz ovaj očekivani preiod za početak puberteta bez ikakvih promena tela. Tada govorimo o odloženom početku puberteta ili zakasnelom pubertetu.


Šta dovodi do kašnjenja pubertetskog razvoja?

Pubertet može da zakasni iz brojnih razloga.

- Familijarno kasniji pubertet

Najčešće, to je jednostavno obrazac rasta i razvoja u porodici. Mladić ili devojka mogu da pronađu roditelja, ujaka, tetku, braću, sestre, koji su se razvijali kasnije nego što je uobičajeno. Reč je o fiziološkoj pojavi, tzv porodično zakasnelom pubertetu koja ne zahteva lečenje. Ovi tinejdžeri će se na kraju razvijati normalno, samo kasnije nego većina njihovih vršnjaka.

- Zdravstveni problemi koji dovode do kašnjenja pubetreta

Međutim, i medicinski problemi mogu izazvati kašnjenja puberteta.
Deca sa hroničnim bolestima kao što su dijabetes, cistična fibroza, upalne bolesti creva, bolesti bubrega, mogu proći kroz pubertet u kasnijem uzrastu od vršnjaka. Pravilno lečenje i bolja kontrola ovih bolesti doprinose da se pubertet odvija na vreme.

Pothranjena deca – ona koja ne unose dovoljno hrane ili je ishrana loše izbalansirana, pa ne unose odgovarajuće hranljive materije takođe se mogu razviti kasnije od vršnjaka koji jedu zdravu, izbalansiranu ishranu. Na primer, tinejdžeri sa poremećajima u ishrani poput anoreksije nervoze često gube toliko u težini da njihova tela ne mogu pravilno razvijati. Devojke koje se bave vrhunskim sportovima mogu imati kašnjenje puberteta jer sportska aktivnost kojom se bave dovodi do nedovoljne uhranjenosti. Telu devojčice potrebna je određena količina masnog tkiva pre nego što uđe u pubertet i dobije prvu menstruaciju.

Za odloženi pubertet može biti odgovoran problem u funkcionisanju štitaste žlezde ili hipofize. Ove žlezde proizvode hormone važne za rast i razvoj tela.

Neki ljudi koji ne prolaze kroz pubertet u normalno vreme ima problema u genetskom materijalu (hromozomima koji su sačinjeni od DNK koji sadrži informacije za rast i razvoj tela). Poremećaji hromozoma mogu ometati normalne procese rasta.

Tarnerov sindrom je primer poremećaja broja hromozoma. Reč je o nedostatku jednog X hromozoma kod devojčica koji dovodi do izostanka razvoja jajnika i stvaranja polnih hormona. Žene koje imaju Tarnerov sindrom, niže su od vršnjakinja, obično nisu plodne, a mogu imati i druge zdravstvene probleme. Sada postoje ogućnosti da se ovim osobama pomogne da dostignu viši rast i ostvare polno sazrevanje.

Muškarci sa Klinefelterovim sindromom su rođeni sa još jednim X hromozomom (XXY umesto XY). Oni imaju kašnjenje seksualnog razvoja.

Šta lekari mogu da učine?

Dobra vest je da ako postoji problem, lekari obično mogu da pomogne tinejdžeru sa zakašnjenjem puberteta da razvija normalno. Dakle, ako ste zabrinuti jer vam se čini da se vaše dete ne razvija normalno, potrebno je da zakažete razgovor sa svojim pedijatrom.

Pored fizikalnog pregleda, lekar će uzeti detaljni anamnezu (istoriju bolesti). Pitaće vas o simptomima koje dete ima, o ranijim zdravstvenim problemima, o zdravstvenim problemima članova porodice, lekovima koje dete uzima, ishrani, tolerisanju namirnica, i brojnim drugim činjenicama od značaja za rast i razvoj. Ustanoviće obrazac rasta članova vaše porodice. Načiniće grafikon rasta deteta, da bi ustanovio da li njegov obrazac rasta ukazuje na problem, ili je reč o fiziološkoj varijanti rasta koja ne zahteva ispitivanje i lečenje. Doktor može tražiti da se provere funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem: štitaste žlezde i hipofize, da se napravi kariotip (hromozomska mapa deteta) ili tražiti da se učine neka druga ispitivanja poput rentgenskog snimka doručja kako bi ustanovio tzv ''koštanu zrelost'' deteta.

U brojnim slučajevima, ustanoviće se da dete nema zdravstveni problem, već da je reč o fiziološkoj varijanti usporenog rasta i razvoja. Nekad će vas pedijatar uputiti na konsultativni pregled kod dečijeg endokrinologa, lekara koji je specijalizovan za lečenje dece i tinejdžera koji imaju probleme sa rastom i polnim sazrevanjem, i dece koja imaju poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Poseban aspekt ovog problema je psihološki: neki tinejdžeri koji kasne sa razvojem mogu biti jako utučeni zbog toga što se razlikuju od vršnjaka uprkos tome što im je objašnjeno da samo treba malo da sačekaju. To čekanje čini im se beskrajnim. U nekim slučajevima, pedijatar endokrinolog se može odlučiti za kratkotrajnu primenu hormona koji pokrenu početak puberteta. Obično, kada se sa tretmanom prestane nekoliko meseci kasnije, sopstveni hormoni preuzmu pubertet ''u svoje ruke'' i nastave ceo proces do njegovog završetka. Hormonska terapija daje se i deci kod koje je ustanovljeno da zbog zdravstvenog problema pubertet neće spontano početi.

Suočavanje sa odloženim u pubertetom

Tinejdžeru zaista može biti jako teško da posmatra svoje drugare kako rastu i razvijaju se kada se ista stvar njmu ne dešava. Možete se osećati kao da ih nikada neće dostići. Deca su često nemilosrdna i zbijaju grube šale na račun nečijeg rasta, ravnig grudi ili piskavog glasa. Čak i kada lekar roditelji govore da će stvari na kraju biti u redu - čak i kada verujemo da su u pravu - teško je čekati na nešto što jako puno utiče na to kako sebe doživljavaš.

Ako vidite da je dete depresivno ili ima probleme u školu, potrebno je da se nađe osoba koja je oslonac u toj situaciji. To može biti neko kome dete veruje, ko je stariji i ima autoriteta, ili stručno lice, psiholog ili dečiji psihijatar. Ovakva osoba odigraće važnu ulogu u psihološkoj potpori tinejdžera koji pati i može mu pružiti podršku tako što će ponuditi mehanizme da se lakše nosi sa problemom. Ne treba potcenjivati psihološki aspekt ovog problema.

Odložen pubertet je težak za većinu tinejdžera, ali to je problem koji obično biva rešen sam od sebe.
Deco, potražite pomoć ako imate bilo kakvih nedoumica oko razvoja.
Roditelji, budite pažljivi, osluškujte svog tinejdžera, ne podcenjujte njegovu brigu, ispoljite maksimum empatije. I svi zajedno imajte na umu da se u većini slučajeva na kraju uhvati korak sa vršnjacima.

Čime se bavi pedijatar endokrinolog?

Ako dete ima problema sa rastom, pubertetom, dijabetes, ili drugi poremećaj hormonske funkcije, odnosno poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem - endokrinih žlezda, lekar kome treba da se obratite je pedijatrijski endokrinolog.

Hormoni su produkti žlezda sa unutrašnjim lučenjem koji utiču na rad drugih delova organizma. Na primer, hormoni odlučuju kako dete raste i sazreva. Problematika kojim se bavi pedijatrijski endokrinolog značajno se razlikuje od one kojom se bavi endokrinolog za odrasle. Posebna, veoma važna i komplikovana oblast interesovanja dečijeg endokrinologa je rast i razvoj deteta. Problemi vezani  za hormonsku aktivnost su veoma česti tokom života. Pedijatrijska endokrinologa bavi se poremećajima hormonske aktivnosti u periodu od rođenja do tinejdžerskog uzrasta.

Kako se postaje pedijatrijski endokrinolog?
Pedijatrijski endokrinolog je lekar koji se nakon osnovnog i srednješkolskog obrazovanja obrazovao:

• Pet godina na medicinskom fakultetu
• Četiri godine na specijalizaciji iz pedijatrije
• I još četiri godine na subspecijalističkim studijama za pedijatrijsku endokrinologiju.  

Kolim se konkretno problemima dece bavi pedijatrijski endokrinolog?
Polja rada dečijeg endrokrinologa su:

• Problemi sa  rastom (nizak rast, previsok rast)
• Prevremeni ili zakasneli pubertet
• Problemi sa  štitastom žlezdom (hipotireoza, hipertireoza)
• Hipo ili hiperfunkcija hipofize
• Hipo ili hiperfunkcija nadbubrežne žlezde
• Dvosmislene genitalije / Dvopolnost
• Poremećena funkcija jajnika ili testisa
• Šećerna bolest kod dece (dijabetes)
• Nizak nivo šećera u krvi ( hipoglikemija )
• Gojaznost u dečijem uzrastu
  
•  Problemi sa metabolizmom vitamina D (rahitis, hipokalcemija)

TEMA ''SIMPTOMI KOJI BRINU RODITELJE- koliko su ozbiljni?''

Ova pojava je svakako znak da dete treba odvesti lekaru.

Ipak, izolovana prevremena telarha, uglavnom je benigni poremećaj.

Doktor će izmeriti visinu devojčice, pregledati je detaljno da vidi ima li drugih znakova pubertetskog razvoja, savetovati da učinite rentgenski snimak doručja i ultrazvučni pregled male karlice (jajnika), i tražiti da se odrede nivoi hormona, kako bi isključio pravi prevremeni pubertet.

IZOLOVANA (bez drugih znakova pubereteta)
PREVREMENA (pre nego što pubertet normalno počinje)
TELARHA (uvećanje žlezdanog tkiva dojki)
je BENIGNI (DOBROĆUDNI) poremećaj

Kod devojčica ranog uzrasta (najčešće u drugoj godini života) dolazi do povećanja žlezdanog tkiva jedne ili obe dojke. Ovaj simptom je uznemiravajući jer može značiti prevremeni pubertet.

Međutim, ako je ovo pojava izolovana, tj. ako NIJE praćena drugim znacima početka puberteta kao što su:
- pubertetski zamah rasta
- pubična i podpazušna dlakavost
- porast nivoa gonadotropnih i polnih hormona
- ubrzanje koštanog sazrevanja
nije razlog za brigu jer spontano prolazi i ove devojčice ulaze u pubertet u uobičajeno vreme.