Bezbednost

ILI: ZAŠTO SU FORUMI O ZDRAVLJU UGLAVNOM MESTA ZA ZASTRAŠIVANJE RODITELJA

Na svakom, ali doslovce svakom forumu o nekom zdravstvenom pitanju, bukvalno ćete se ''sludeti'' komentarima članova.
Kako da budemo sigurni da je lek za dete bezbedan?
Recimo, mogli bi ste da verujete svojm pedijatru. Treba da budete sigurni da je dobro obavešten o odnosu koristi i rizika za svaki pojedini lek. Na osnovu čega lekar može da kaže:''Ovo je bezbedan lek, možete ga dati detetu.''?

Pre nego što je negde u svetu neki lek dozvoljen za propisivanje od strane lekara, on prolazi kroz čitav niz ozbiljnih kliničkih studija kojima se dokazuje njegova delotvornost sa jedne strane i njegova bezbednost, sa druge. I pored toga, da bi se dao detetu u Srbiji, treba da dobije odobrenje od Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Ni jedan lek nije 100% bezbedan. Ako bi smo tražili 100% bezbednost, lečenje bi bilo nemoguće.

Svaki lek nakon detaljnog ispitivanja preporučije se u dozi koja obezbeđuje najbolju delotvornost uz najmanji rizik.

Kako mi doktori dolazimo do pravih informacija

Kvalitetne kliničke studije koje imaju za cilj da procene korist i potencijalni rizik od nekog leka, porede taj lek sa drugim lekom za istu bolest koji je već u upotrebi i/ili sa placebom.

Šta je to placebo?

Placebo je ''ništa'' u obliku leka. Naime, tabletica placeba izgleda kao pravi lek i ima isto pakovanje.

Kako se izvode studije o leku koje zaista imaju ''težinu''

Najvažnije u placebo kontrolisanim studijama je to da ni lekar ni pacijent ne znaju da li pacijent dobija ''pravu stvar''. Naravno, pacijenti su obavešteni i potpisuju saglasnost da učestvuju u studiji. Zatim se beleže rezultati lečenja. Ukoliko je reč o nekoj stvari koja je merljiva, kao što je, na primer, krvi pritisak, registruju se izmerene vrednosti pre i posle studije za sve učesnike. Ukoliko je reč o subjektivnom osećaju (''bolje nego pre'', ''isto kao pre'', ''gore nego pre''), ove se procene beleže i vrednuju. Tek na kraju studije se otvaraju koverte i otkriva se ko je šta dobijao. Zatim se porede ishodi kod pacijenata koji su dobijali lek i kod onih koji su dobijali placebo. U grupi sa placebo-''terapijom'' određeni procenat pacijenata će pokazati poboljšanje iako su dobijali - ''ništa''. Takođe, neki od onih koji su dobijali placebo imaće ''loše znake'', koji bi se mogli povezati sa nepodnošenjem leka. Ali, mi znamo da oni nisu dobijali lek i zato znamo da to što osećaju i prijavljuju ne potiče od leka. Da bi smo rekli da lek nosi rizik za neki neželjeni efekat, potrebno je da grupa koja dobija lek u značajno većem broju pokaže neželjene efekte od grupe sa placebom. Isto je sa zaključcima o delotvornosti. Budući da će pojedinci iz placebo-grupe pokazati poboljšanje, potrebno je da grupa koja dobija lek u značajno većem broju pokaže bolje rezultate lečenja, pa da zaključimo da lek ''deluje''.

Ovo dovoljno govori o tome zašto se sud o leku ne može donositi ''od oka'' i na osnovu onoga što je pomoglo komšijinom detetu i zašto se sud o tome da je nešto ''opasno'' i ''štetno'' ne može donositi na osnovu priče na forumu u kome svako iznosi lično iskustvo.

Naravno SVAKO zapažanje pacijenata je veoma važno!
Ipak, lično iskustvo pacijenta je od velikog značaja za ljude koji se bave bezbednošću svih nas. Svuda u svetu postoje razrađeni načini da pacijenti i doktori prijave neželjenu reakciju na lek. Ta prijava će stići na mesto na kome se sakupljaju sve prijave, i ljudi koji  ih prikupljaju će preduzeti potrebne mere da sve dobro provere i preispitaju.

U Srbiji, na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva možete postaviti pitanje stručnim osobama, a postoji i on-line formular kojim možete prijaviti neželjeni efekat leka.

Simptomi:
Dete koje ispoljava FOTOTOKSIČNU reakciju može se na početku žaliti na osećaj žarenja i bockanja po koži.

Vremenski okviri:
Crvenilo se po pravilu javlja u okviru 24 sata od izlaganja suncu

Lokalizacija promena:
Izloženi delovi  kože: čelo, nos, ruke, ramena i usne. U ozbiljnim slučajevima i neizloženi delovi kože mogu biti zahvaćeni reakcijom.

Kako se ispoljava?
Oštećenje kože može da se kreće u širokom opsegu od blagog crvenila do otoka i stvaranja bula: plikova na koži ispunjenih bistrom tečnošću. Osip nastao usled fototoksičnosti prolazi uz ljuštenje kože nakon više dana.

Pogledajte spisak lekova i drugih supstanci koji mogu dovesti do fotosenzitivne reakcije na koži.

Najčešće greške i zablude roditelja

DAJU BEBAMA LEK U LEŽEĆEM POLOŽAJU

Često dete odbija da uzme lek pa roditelji pribegavaju davanju leka na silu i to zavaljivanjem deteta u poluležeći ili, još gore, u ležeći položaj.
Ovo može da bude veoma opasno zbog mogućnosti aspiracije leka (zapadanja čestica u dušnik umesto gutanja)

Pokušajte da popijete češu vode ležeći i sve će vam biti jasno!

BEZBEDNOST

1. ASPIRIN. Zbog opasnosti od po život opasnog Reye sindroma

2. LEKOVE ZA PREHLADU U SLOBODNOJ PRODAJI. Brojna su upozorenja, kako amepričkih tako i evropskih pedijatrijskih udruženja o opasnostima koje prete predškolskoj deci kod primene ''lekova za prehladu i kašalj'', naročito zbog mogućnosti predoziranja

3. LEKOVE PROTIV KAŠLJA. Ovi lekovi ne leče bolest, već samo suzbijaju kašalj koji je važan odbranbeni mehanizam Suzbijanjem kašlja direktno štetimo detetu oduzimajući mu važan stub odbrane donjih disajnih puteva.

4. LEKOVE PROTIV POVRAĆANJA. Povraćanje obično traje kratko i prevazilazi se laganim i veoma postepenim unosom najpre tečnosti, a zatim hrane. Ukoliko ne ide- dete se stavlja na intravensku infuziju i ukida se unos na usta. Lekovi protiv povraćanja imaju brojne neželjene efekte.

5. LEKOVE ZA ODRASLE, SAMO U MANJIM KOLIČINAMA. Ovo je veoma opasno, prvo, zato što je ovakvo doziranje krajnje neprecizno, a zatim, zato što lekovi za odrasle nisu uvek primenljivi kod dece.

6. BILO ŠTA ČEMU JE PROŠAO ROK. Svaki komentar je suvišan

7. BILO ŠTA ŠTO PIJE ''KOMŠIJINO DETE KOJE IMA SLIČNU BOLEST''. Opet- bez komentara.

8. SIRUP IPEKAKUANE može da ošteti srce, a predoziranje može biti smrtonosno

9. DODATNE DOZE ACETAMINOFENA (PARACETAMOLA) mogu se kriti u nekim kombinovanim lekovima za prehladu, tako da je moguće, ako se ne pazi, predozirati dete. Uvek pogledajte sastav, da se uverite da se supstance koje dajete u različitim lekovima pod različitim fabričkin imenima- ne dupliraju.

10. TABLETE ZA ŽVAKANJE MALOM DETETU uvek dajte pod strogim nadzorom i samo ukoliko je dete već počelo da grize i žvaće čvrstu hranu, zbog mogućnosti zadavljenja.