RECEPT: Kineski Congee

Congee je gusta kineska supa sa pirinčem, koji se nekako rasprsne dok se kuva, i ne zadrži svoj oblik već se raskuva. U Kini je jedu  za doručak,  ali je sasvim dobra za ručak i večeru.  Zovu je i Jook.

Vreme predviđeno za pripremu sastojaka: 10 minuta
Ukupno vreme za pripremu: 30 minuta
Količina: za  4 osobe

Kuhinjski pribor koji vam je potreban:

• Daska za sečenje
• Oštar nož
• Veliki lonac sa poklopcem
• Ljuštač

Sastojci:

• 1 kašičica maslinovog ulja ili ulje repice
•  ¼ malog crnog luka seckanog na kockice
•  ¼ šolje šargarepe seckane na kockice
• 2 kašike celera seckanog na kockice
•  ½ šolje smedjeg pirinča dugog zrna (ne koristiti tzv parboiled)
•  4 šolje  pileće supe
• ¼ kašičice nezačinjenog pirinčanog  sirćeta (ako nemate, stavite jabukovo)
• Mali komad svežeg korena đumbira, otprilike veličine nokta, oljuštenog i narendanog
  
• Mladi luk, i beli i zeleni delovi sitno seckan
• 2 kašike iseckanog  svežeg  peršunovog lista

Instrukcije:

• Oprati ruke sapunom i vodom, a zatim prikupi svu kuhinjsku opremu i sastojke i staviti ih na čistu kuhinjsku površinu.
• Uz pomoć odrasle osobe, postavite lonac na zagrejanu ringlu. Temperatura treba da bude izmedju niske i srednje. Sačekajte 2 minuta da se zagreje.
•  Uz pomoć mame ili tate, pažljivo dodati ulje, zatim luk, šargarepu, celer .
• Kuvati dok ne omekša, ali ne treba i da porumeni, oko 10 minuta.
• Dodajte pirinač i pileću supu, pojačati temperaturu kuvanja na najviši nivo, da proključa.
• Kada priključa,  sniziti temperaturu na sasvim nisku i staviti poklopac na posudi, ali samo preko dela lonca (da bude delimično otklopljeno).
• Kuvati dok se pirinač ne raspadne, oko 30 minuta.
• Dodajte pirinčano sirće, promešati.
• Dodajte miks-preliv od peršuna, luka i djumbira, po ukusu na Congee pre posluživanja.

IZVOR: Healthy Children > Healthy Living > Nutrition > Recipes > Recipe: Chinese Congee

Tržište je pretrpano neodoljivim kutijicama sa vitaminskim tableticama u obliku medvedića i lavića. Da li je detetu to potrebno da bi bilo zdravije? Ili da bi imalo bolji apetit? Ili, tek ''da se nadje, neće da škodi''?

Dragi roditelji, ne postoji studija koja je ikada dokazala zdravstvenu korist od unošenja vitamina i minerala kod osobe koja  jede dovoljne količine svežeg voća i povrća .

Jedan od razloga za ovo je činjenica da prirodne namirnice sadrže daleko više jedinjenja od  onih koja se nalaze u sastavu vitaminskih pilula. Na primer, povrće sadrži na stotine antioksidanata koji često deluju u sinergiji, dok su nedelotvorni  ako se daju izolovano.

Drugo, hranljive materije imaju različite zdravstvene efekte u zavisnosti od uslova kod domaćina . Dodatak kalcijum neće povećati mineralnu gustine kostiju, osim ukoliko je udružen sa redovnim vežbanjem koje stimuliše uvećanje koštane mase.

To je, uglavnom razlog za razočaravajuće rezultate studija koje su ispitivale uticaj suplemenata na zdravlje. Nedavna konferencija američkog Nacionalnog institute  za zdravlje završena je  zaključkom  da nema dokaza da dodatak multivitamina i minerala ili pojedinačnih vitamina ishrani u odsustvu hipovitaminoze ili bolesti vitaminske zavisnosti pomažu u sprečavanju bilo koje iz širokog spectra bolesti koje su bile predmet proučavanja.

Međutim, mnogi će reći: ''Pa dobro, možda nema dokaza o koristi, ali ništa mu neće faliti od malo vitamina’’. Da li je to tačno?

Treba imati na umu  da je nekoliko studija koje su proučavale uticaj suplemenata na zdravlje obustavljeno  zbog neočekivanih neželjenih efekata .

Uticaji  selena i vitamina E na prevenciju raka proučavani su u studiji pod nazivom  SELECT. U grupi ispitanika koja je primala vitamin E zabeleženo je više slučajeva raka prostate nego u kontrolnoj grupi, a u grupi koja je dobijala  selen bilo je više slučajeva dijabetesa . Iako ove razlike nisu bile statistički značajne , to je bilo dovoljno  da se ispitivanje zaustavi .

Meta-analiza koja je obuhvatila studije koje su proučavale uticaj dodavanja vitamina E pokazala je blagi porast stope mortaliteta kod onih koji su primali ovaj suplement .

Zaključak: Dokazi ‘’da nam ništa mi neće faliti od malo dodatih vitamina ili minerala’’ su još  oskudniji od dokaza u prilog njihovoj  efikasnosti.

Nažalost, na kraju možemo samo reći da roditeljima koji žele da daju vitamine deci koja ne jedu dobro moramo reći ono što oni ne žele : ponudite detetu brokole, a ukinite mu grickalice, dajte mu voće, a ukinite mu zaslađene napitke. I NE- dodavanje vitamina NEĆE mu popraviti apetit.

Jedina ZDRAVA deca i vitamini koji su IZUZETAK OD OVOG PRAVILA SU:

- Novorođenče: vitamin ''K'' se obavezno daje novorođenčetu u prvim danima života
- Zrdavo odojče: vitamin ''D''se daje tokom prve godine života.


Izvori:

1. Huang HY, Caballero B, Chang S, et al. The efficacy and safety of multivitamin and mineral supplement use to prevent cancer and chronic disease in adults: a systematic review for a National Institutes of Health state-of-the-science conference. Ann Intern Med 2006; 145:372–385.

2. Lippman SM et al- Effect of selenium and vitamin E on risk of prostate cancer and other cancers: the Selenium and Vitamin E Cancer Prevention Trial (SELECT). JAMA 2009; 301:39–51.

3. Miller ER 3 et al. Meta-analysis: high-dosage vitamin E supplementation may increase all-cause mortality. Ann Intern Med 2005; 142:37–46.

ISHRANA

DVOGODIŠNJE DETE ODBIJA MESO!
DA LI JE TO OPASNO I KAKO ĆE UNETI PROTEINE KOJI SU MU POTREBNI ZA NORMALAN RAST I RAZVOJ?

To što dete ne jede meso, nije strašno ukoliko ima drugi izvor proteina koji su neophodni u periodu intenzivnog rasta i razvoja. Detetu je potrebno oko 16 gr proteina dnevno. Dovoljno je da popije jednu čašu mleka ili jogurta ili da pojede šnit sira i uneće proteine.

Da bi ste imali predstavu koliko proteina dete unosi u različitim namirnicama evo nekih podataka:
- Sendvič sa dva šnita sira ima dovoljno proteina koje dvogodišnje dete treba da unese tokom jednog dana
- Čaša mleka ima 8 gr proteina. Dve čaše obezbeđuju dnevne potrebe u proteinima.
- Prosečan šnit pica sira ima oko 7 gr proteina
- Jedno jaje ima oko 7 gr proteina
- Samo pola šolje 2% švapskog sira ima čak 13 gr proteina
- 225 gr voćnog jogurta sadrži 10 gr proteina
- Grčki jogurt sadrži još više proteina od običnog
- Pola šolje pasulja sadrži 7,5 gr proteina
- Čak i žitarice od kojih se pravi hleb i testenina i cerealije imaju proteine u svom sastavu.

Meso sadrži i druge važne sastojke kao što je gvožđe, cink i vitamini B grupe. Druge namirnice koje sadrže ove sastojke su riba, jaja, mahunarke i koštunjavo voće. Probajte da ih ponudite detetu koje odbija meso. Resorpcija gvožđa biće bolja ako uz ove namirnice date i namirnice bogate C-vitaminom.

Možete za doručak ponuditi žitarice obogaćene vitaminima ili mineralima.

Problem bi bio zaista veliki kada bi dete dobijalo isključivo vegetarijansku ishranu, dakle kada ne bi dobijalo ni druge namirnice životinjskog porekla (mleko, mlečni proizvodi, riba, jaja) i tada bi bila potrebna konsultacija nutricioniste kako da se nadoknade neophodni nutrijenti.

Većinu novopečenih roditelja bebina stolica zbunjuje ili iznenađuje! Ona ima toliko nijansi i konzistencija da čak i iskusni roditelji ne mogu da kažu da su videli sve ''varijante''.
Ove fotografije će vam pomoći da steknete uvid u to šta je normalno, a šta ne. Stolica menja svoj izgled sa rastom bebe i menjanjem njenog jelovnika. Ona nije ista kod bebe koja doji, kao kod one koja dobija mlečnu formulu ili je već počela da jede čvrstu hranu. Saznaćete kada da ne brinete, a kada je pametno potražiti pomoć lekara.
Crna, crvena i bela  stolica su razlog da odmah pozovete lekara. Ne oklevajte da potražite pomoć ukoliko imate pitanja vezana za rad creva, posebno ako je vaše dete novorođenče ili malo odojče.
PAŽNJA: GLEDAJTE OVE FOTOGRAFIJE SAMO AKO NISTE GADLJIVI!

ISHRANA

Masti

• Ograničite ukupan unos masti i ulja
• Izbegavajte buter, margarin, mast, palmino i kokosovo ulje .
• Ograničite unos majoneza, preliva za salatu, umaka i sosova, osim ako su domaći I pravljeni sa malo masti.
• Ograničite unos čokolade.
• Izaberite proizvide sa sniženim sadržajem masti ili nemasne proizvoda, kao što je light varijanta majoneza, preliv za salatu sa malo masti ili bez masti.
• Koristite biljno ulje, kao što je ulje repice ili maslinovo ulje .
• Potražite margarin koji ne sadrži trans-masne kiseline .
• Koristite orahe u umerenim količinama .
• Čitajte etikete sastojaka pažljivo odrediti i količinu i vrstu masti prisutnih u namirnicama. Ograničite zasićene i trans-masti u ishrani

Meso i alternative mesu

• Izaberite ribu, piletinu, ćuretinu i posno meso .
• Koristite pasulj, grašak, sočivo i tofu.
• Ograničite količinu unetih žumanaca na tri do četiri puta nedeljno .
• Ako dajete crveno meso, ograničite količinu na najviše tri porcije nedeljno i izaberite meso sa slabine ili od buta.
• Izbegavajte masno meso, kao što je slanina, kobasice, meso sa potrbušine ili rebara.
• Izbegavajte svu iznutricu, uključujući jetru (džigericu).

Mleko i mlečni proizvodi

• Izaberite mleko i mlečne proizvode (jogurt, sir, kiselo mleko) bez masti ili sa niskom sadržajem masti.
• Većina sireva je punomsano (sa visokim sadržajem masti). Izaberite sireve napravljene od nemasnog mleka, poput mocarele i rikota sira.
• Izaberite bezmasni ili manje masni krem sir i pavlaku.
• Izbegavajte kreme i umake napravljene sa pavlakom za kuvanje.

Voće i povrće

• Jedite širok spektar voća i povrća.
• Koristite limunov sok, sirće i maslinovo ulje sa povrćem.
• Izbegavajte dodavanje sosova, masti ili drugog ulja (sem maslinovog) povrću.

Hleb, žitarice i zrnevlje

• Izaberite hleb, žitarice I testeninu od celog zrna, koristite pirinač u ishrani.
• Izbegavajte preterano masnu ili brzu hranu, kao što su piroške, burek, kolači, pite, peciva, krofne i kroasani.

Saveti za kuvanje

• Izbegavajte hranu prženu u dubokom ulju.
• Vidljivu masnoću uklonite sa mesa. Uklonite kožu sa živinskog mesa pre kuvanja .
• Pripremajte živinsko meso, ribu ili drugo posno meso pečenjem, na roštilju, kuvanjem, poširanjem.
• Ocediti i odbaciti masti koje meso otpusti dok ga kuvate.
• Dodajte malo ili nimalo masti u hranu.
• Koristite biljno ulje u spreju za zamašćivanje šerpi za kuvanje ili pečenje.
• Spremajte povrće na pari.
• Koristite mirišljavo bilje ili nemasne marinade za poboljšanje ukusa hrane.

Svaki roditelj želi da podstakne dete da jede što bolje. Ipak, neke rečenice mogu biti kontraproduktivne.



Pročitajte šta roditelji izgovaraju, a šta deca ''čuju''.



1 . " Vidi kako tvoja sestra, brat, prijatelj to jede, zašto ti ne jedeš? "
Dete čuje ovo: " On / ona je bolja od mene jer to jede."
Umesto one rečenice, radije recite: " Znam dušo da je potrebno vremena da se nauči neki novi ukus. Sada ti se ne dopada, ali možda će doći vreme kada ćeš to zavoleti.''
Obrazloženje: Umesto da budite kod deteta osećanje manje vrednosti, vi mu poklanjate poverenje, i ulivate mu veru da će sve doći u svoje vreme.

2. " Nekada si voleo borovnice - ti si tako izbirljiv! "
Dete čuje ovo: "Ja sam izbirljiv, kada sam jednom to postao, uvek ću biti.''
Bolje od ovoga: nemojte pridavati pažnju probirljivosti. Umesto toga, učinite od obroka prijatno iskustvo za dete.
Obrazloženje: Izbegavajte etiketiranje dece epitetima kao što je " izbirljiv " jer je to normalna faza u razvoju, a ''etiketa'' je nešto trajno.

3. . " Poslednji put, NE! Ne možete dobiti sladoled! "
Prevod: " Ja nikad neću dobiti sladoled! "
Bolje je reći: " Ne možeš dobiti sladoled sad, pola sata pred ručak. Dobićeš ga tokom popodneva za užinu."
Obrazloženje: Deca prihvataju "ne" mnogo lakše kada znaju zašto ne mogu nešto da imaju i kada će ga ponovo imati.

4. " Nisi dovoljno jeo. Uzmi još nekoliko zalogaja i onda možeš da napustiš sto."
Prevod : "Mama / tata / ispražnjen tanjir (spoljni signali) su bolji u oceni da li sam gladan, nego to kako se ja osećam ''iznutra''.
Bolje je: "Proveri da li si sit i da li želiš još, jer je sledeći obrok tek za nekoliko sati.''
Obrazloženje: Kada decu ''zadužimo'' da procene koliko im je hrane dovoljno, ona se uče da upravljaju osećajem gladi i sitosti (ponekad ipak mogu da pogreše...imajte razumevanja :)

5. " Dobićete dezert, ako jedete povrće. "
Prevod: " Jedva čekam dan kada neću više morati da jedem povrće, već ću moći odmah da jedem slatkiše!"
Bolje od toga je: Umesto zakeranje pogađanja oko hrane, često ponudite ukusno spremljeno povrće koje će se detetu svideti. Na taj način promovišete model zdrave ishrane, a dete se ne oseća kao da ''trguje'' oko slatkiša.
Obrazloženje: Deca zavole hranu koju dobiju kao nagradu više nego tu istu hranu ako moraju da je jedu.

6. " Odlično si jeo! " (pokazujete oduševljenje ako dete pojede više iz tanjira)
Prevod : "Mama i tata su ponosni na mene kad pojedem više hrane ili ispraznim tanjir . "
Bolje je reći: " Uvek je odlično kada poslušaš svoj stomak!"
Obrazloženje: Hvaleći decu kad pojedu više, učimo ih koju količinu je poželjno da pojedu umesto da ''oslušnu'' svoj apetit, koja varira od obroka do obroka. To su kasnije ona deca koja moraju da isprazne tanjir I u 25 godina, kada ih više niko ne kontroliše.

7. " Pojedi ovo, to je dobro za tebe."
Dete čuje: " Ovo sigurno nije ukusno."
Bolje je to reći: " Mmmmm, ovo je baš dobro, liči na pastu koja ti se svidela pre par dana''.
Obrazloženje: Studije pokazuju da deca bolje prihvataju već poznate ukuse i da im treba uvek dati što više informacija o nečemu novom što im uvodimo u ishranu.

8. " Ako budete dobri u prodavnici, dobićete kolačić, " ili " Ako ne prestaneš da radiš to , nećeš dobiti sladoled večeras . "
Prevod: "Svaki put kada sam dobar, trebalo bi da dobijem poslasticu!"
Bolje od toga: Objasnite deci kako treba da se ponašaju i koje su posledice lošeg ponašanja, ali nemojte to ''vezivati'' za hranu. Ni za nagrađivanje, ni za kažnjavanje nemojte koristiti hranu.
Obrazloženje: Razmislite o dugoročnim efektima nagrađivanja, odnosno kažnjavanja hranom. U jednoj studiji iz 2003 g koja je obrađivala ponašanje vezano za ishranu, pokazalo se da odrasli koji pamte da su ih u detinjstvu nagrađivali hranom ili kažnjavali uskraćivanjem hrane imaju veći rizik za gojaznost ili bulimiju, odnosno opsednutost dijetama.

9. " Mi ne jedemo često tortu, jer je to loše."
Dete čuje: "Ja volim sve što je za mene loše (zadovoljstvo= loše) . "
Bolje je to reći: "Torta nije hrana koju treba jesti često, ali je svi volimo i radujemo se što ćemo je jesti ovog vikenda na rođendanu kod Milice. "
Obrazloženje: Označavanje hrane kao " dobre " i " loše " stvara predrasude oko ishrane . Umesto toga, učite decu kako da sve namirnice uklope u uravnoteženu ishranu.

10." Ne dopada ti se večera? Hoćeš da ti napravim nešto drugo? "
Prevod: "Ja nikada ne morate da pojedem ono čime nisam oduševljen, jer će mama / tata uvek naprave ono što volim! "
Bolje je to reći: "Svi smo dobili isti obrok za večeru, ponekad je to ono što volim ja, ponekad ono što voliš ti. Ili neko drugi iz porodice. Ne volimo svi isto, ali će doći i ''tvoje omiljeno'' na red.''
Obrazloženje: Zajednički obroci uče decu da je okupljanje oko njih porodična stvar. To ih podstiče da prihvate vremenom malo pomalo - sve veći izbor hrane.

Nikada ne potcenjujte moć onoga što govorite deci o hranu.