 Celijakija - istine i zablude ZABLUDA: AKO DETE IMA NORMALNE VREDNOSTI ANTITELA KLASE IgA NA TKIVNU TRANSGLUTAMINAZU (tTG-IgA), TO JE DOKAZ DA NEMA CELIJAČNU BOLEST ČINJENICA: DETE MOŽE IMATI CELIJAČNU BOLEST IAKO SU tTG-IgA U OPSEGU NORMANIH VREDNOSTI Antitela klase IgA na tkivnu transglutaminazu (tTG-IgA) su povišena kod dece sa celijakijom. Normalan nivo ovih antitela sa velikom verovatnoćom govori protiv prisustva bolesti kod deteta. Međutim, tTG-IgA su deo UKUPNIH IgA u organizmu. Ako su ukupna IgA antitela kod deteta snižena, onda i tTG-IgA mogu biti niska, iako dete ima celijakiju. Deca sa celijakijom češće od druge dece imaju sniženje ukupnih IgA. Zato je neophodno uz tTG-IgA odrediti i UKUPNA IgA. Ako su obe vrednosti u opsegu normalnog, dijagnoza celijakije je malo verovatna.
2 Comments
 KADA POSUMNJATI NA CELIJAČNU BOLEST? Na celijačnu bolest doktor POSUMNJA na na osnovu kliničke slike. Simptomi mogu biti tipični, ili netipični. Više o tome pročitajte ovde >>> KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA CELIJAČNE BOLESTI? Postoji jednostavan test kojim se određuju posebna antitela iz krvi bolesnika. Test se radi kod bolesnika koji uzima glutene u ishrani (ako ne uzima, test može da bude lažno negativan!). Nivo ovih antitela sa velikom pouzdanošću pacijenta razvrstava u grupu koja verovatno ima ili u grupu koja verovatno nema bolest. Ukoliko je test negativan, i ako su ukupna IgA antitetla u opsegu normalnog, najverovatnije dete nema celijakiju. Međutim pozitivan test krvi nije dovoljan da doktor može da tvrdi da je bolest prisutna. Ako je rezultat pozitivan, ili ako su simptomi koje dete ispoljava jako sumnjivi na celijakiju, čak a iako je test negativan savetuje se još jedan test – endoskopija i enterobiopsija (biopsija sluzokože tankog creva). DA LI JE ENTEROBIOPSIJA OBAVEZNA U PROCESU POSTAVLJANJA DIJAGNOZE? Do nedavno se smatralo da je biopsija crevne sluznice obavezna kod svih pacijenata za dijagnozu celijačne bolesti. Ovaj stav je 2012 g korigovan >>>> Biopsija NIJE neophodna samo u jednom slučaju :
https://bspghan.org.uk/sites/default/files/guidelines/Coeliac%20Guidelines%202013_0.pdf http://espghan.med.up.pt/position_papers/Guidelines_on_coeliac_disease.pdf
 Infektivne bolesti SMATRA SE DA SU SEROLOŠKI TESTOVI NEPOUZDANI ZA POSTAVLJANJE DIJAGNOZE LAJMSKE BOLESTI. DA LI JE TO TAČNO? Kao i kod seroloških testova za druge zarazne bolesti, tačnost testa zavisi od stadijuma bolesti. Tokom prvih nekoliko nedelja od infekcije, kao i kada pacijent ima osip Erythema migrans, očekuje se da test budei negativan. Nekoliko sedmicaa nakon infekcije, trenutno dostupni testovi ELISA, IFA i EIA na dva nivoa ispitivanja su vrlo dobre osjetljivosti. Moguće je da neko ko je bio zaražen Lajmskom bolešću ima negativan test zato što: - Neki ljudi koji primaju antibiotike (npr. doksiciklin) u ranoj fazi bolesti (unutar prvih nekoliko sedmica nakon uboda krpelja) ne mogu razviti antitela ili ih stvore u tako malim količinama da se ne mogu testom otkriti - Antitelima protiv Lajmske bolesti bakterija potrebno je nekoliko sedmica da se stvore, tako da prerano testiranje može dati negativne rezultate, čak i ako je osoba zaražena. U tom slučaju, ako se osoba ponovo testira nekoliko sedmica kasnije, trebalo bi da test bude pozitivan, ukoliko ima Lajmsku bolest. Potrebno je da prođe 4-6 sedmica i nakon toga će test najverovatnije biti pozitivan. To znači da testovi nisu toliko nepouzdani kako se misli, nego ih treba koristiti pravilno. Testovi su samo pomoćna dijagnostička procedura i ne znače mnogo bez kliničke slike. Ako nekakva bolest traje već mesecima ili godinama, a test na Lajmsku bolest je uporno negativan, malo je verovatno da je to Lajmska bolest! Pročitajte više o Lajmskoj bolesti: KOJI SU RANI ZNACI LAJMSKE BOLESTI? >>> KOJI SU POZNI ZNACI LAJMSKE BOLESTI? >>> KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA LAJMSKE BOLESTI? >>> KAKO SE LEČI LAJMSKA BOLEST? >>> KAKO DA SE ZAŠTITIMO OD UJEDA KRPELJA? >>>
 TEMA ''SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI KOD DETETA''
Pad kapaka i dvoslike prvi su simptomi na koje se požali 50% dece koja boluju od MIASTENIJE GRAVIS, ozbiljne bolesti čiji je osnovni simptom opšta slabost mišića. Oko 15% obolelih ima kao prvi simptom teškoće u žvakanju, gutanju, nazalni (unjkav) govor, teškoće sa izgovaranjem reči, lice sa oskudnom mimikom, padanje glave, slabost šaka ili celih ruku.  TEMA ''SIMPTOMI KOJE NE SMETE IGNORISATI KOD DETETA''
Oko polovine osoba koje su ispoljile ozbiljnu bolest MIASTENIJU GRAVIS koja se odlikuje opštom slabošću mišića kao prvi simptom imali su pad jednog ili oba kapka i dvoslike.  TEMA ''NAMENJENO BUDUĆIM MAMAMA'' Miasenija gravis (MG) je autoimuna bolest od koje boluje milion ljudi na svetu, uglavnom žena. Ispoljava se najčešće u drugoj i trećoj deceniji života, dakle u periodu rađanja. Kako mijastenija utiče na trudnoću, a kako trudnoća na mijasteniju? UTICAJ TRUDNOĆE NA MIASTENIJU Budući da se bolest najčešće javlja u generativnom periodu, trudnice su česte među obolelima. Tokom trudnoće simptomi se pogoršavaju kod 41% žena, kod 30% nema promene, a kod 29% dođe do remisije simptoma. Pogoršanje simptoma se češće javlja tokom prvog tromesečja ili nakon porođaja. Nakon dijagnoze MG, rizik smrtnosti žena je najveći tokom prve godine, a najmanji 7 godina nakon dijagnoze. Zato bi žene oboljele od MG trebalo da odlože trudnoću za najmanje dve godine nakon postavljanja dijagnoze bolesti. Uprkos navedenim razmatranjima, trudnoća nije pokazala negativne uticaje na MG u dužem periodu. UTICAJ MIASTENIJE GRAVIS NA TRUDNOĆU Nema pokazatelja koji povezuju MG s povećanim rizikom od spontanih abortusa ili preuranjenih porođaja. Nasuprot tome, postoji mogućnost da odojčad ispolji PROLAZNU NOVOROĐENAČKU MG. To se događa u 10-20% slučajeva zbog prolaska IgG antitela kroz placentu u drugom i trećem tromjesečju. Novorođenče razvija simptome 2 do 4 dana nakon porođaja, uključujući teškoće sa disanjem, slabost mišića, nemoćan plač i slabo sisanje. Ova stanja se povuku sama od sebe nakon 3 tjedna bez komplikacija zbog razgradnje antitijela dobijenih od majke. KAKO POMOĆI MAJCI I BEBI? Približno 15% žena s MG ima timome (dobroćudne tumore timusa) i oko 60-80% ima hiperplastični timus. Timektomija (hirurško odstranjenje timusa) je postala standardan tretman za pacijente s MG i timomima ili hiperplazijom timusa. Pet godina nakon timektomije, kompletno povlačenje simptoma MG se javlja u približno 45% pacijenata. Žene koje nisu podvrgnute timektomiji imaju veću verovatnoćut za pogoršanje bolesti u poređenju sa onim ženama kojima je timus odstranjen. Deca majki podvrgnutih timektomiji imaju manji rizik za razvoj novorođenačke MG. Zato bi ženama s MG koje planiraju trudnoću trebalo odstraniti timusi pre trudnoće. ŠTA SA BEBOM? Novorođenče se pomno prati nakon rođenja u prvim danima da bi mu se ukazala pomoć ukoliko ispolji simptome novorođenačke MG koja je prolaznog karaktera. Izvor: http://www.plivamed.net/vijesti/clanak/7622/Mijastenija-gravis-i-trudnoca.html http://www.cfp.ca/content/58/12/1346.long
 Početkom 2012. god. Evropsko društvo za dječju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) objavilo je nove smernice za dijagnostički postupak kod sumnje na celijakiju i novu klasifikaciju celijakije:
http://espghan.med.up.pt/position_papers/Guidelines_on_coeliac_disease.pdf |
Dr Dragana Stamatović
pedijatar 
PRATITE NAS NA FB
Arhiva
March 2021
BABY CENTER
Kategorije
All
|
