11 REČENICA KOJE NE TREBA IZGOVARATI PRED DECOM

Google

RODITELJSTVO

Iako želite najbolje za svoje dete, ono što izgovarate nekada ne deluje pozitivno. Vaš uticaj je ogroman. Zato pročitajte neke naizgled ''nedužne fraze'' koje u ušima deteta dobijaju drugačiji smisao od onog koji mu vi pridajete.

''U šta se škola pretvorila, ko nam vaspitava decu!''
Roditelji treba da se odupru potrebi da kritikuju školu svoje dece, uključujući i fakultet, u prisustvu dece. Roditelji i nastavnici treba da budu tim koji zajedno radi na obrazovanju deteta. Deci je jako potrebno da imaju poverenja u svoje nastavnike i školu, ma kakva se ona vama činila. Odnos roditelja prema školi jako utiče na ponašanje deteta u školi.

''Fenomenalno obavljen posao!'' (ironična primedba kad dete NIJE uradilo nešto kako treba)
Ironija i sarkazam su okrutni kad je odnos prema detetu u pitanju. Roditelji bi trebalo da ih izbegavaju čak i u razgovoru sa drugim odraslim osobama u prisustvu dece. Decu pogađa omalovažavanje maskirano u ''humor''. A ako su suviše mala, ona to neće ni shvatiti, misliće bukvalno da je odlično što nisu sredila svoju sobu.

''Kakvo s..nje!''
Vodite računa o rečima koje izgovarate pred detetom, ako želite da ne govori ružne reči. Dobro vaspitanje podrazumeva i pažljivo izabran rečnik. Deca su ogledalo onoga što vide i čuju u kući!

''Izgorećeš od temperature!''
Mala deca ovako nešto bukvalno shvataju! Budite pažljivi kada izražavate zabrinutost za zdravlje svog deteta ili bilo čije zdravlje u prisustvu deteta. Decu uznemirava kada čuju da je neko bolestan. Roditelji bi trebalo da međusobno diskutuju bez deteta o bolesti, a da zatim prilagode objašnjenje  na način koji dete može da razume. Dete od 3 godine može pomisliti da će zaista izgoreti. Moj sin i ja bili smo na skijanju, on je imao 5 godina. Na stazi se čulo da je neko dete slomilo nogu. Došla je Gorska služba spasavanja i odnela dete u sankama. On tada ništa nije rekao, ali me je uveče sa ogromnim očima u krevetu tiho zapitao: ''Mama, da li su pronašli nogu onog deteta?''

''Umukni!''
Roditeljstvo zna da bude naporno, ali redovni napadi besa, verbalno maltretiranje deteta ili partnera i stalno treperenje nerava nije  ono što treba da se ''ponese'' iz detinjstva. Deca mnogo više uče gledajući nas, nego slušajući ono čemu nastojimo da ih naučimo. Moramo biti primer onoga u šta želimo da se oblikuju!

''Umiranje je kao kad se ide na spavanje.''
Neke teme nisu lake. Kako se rađaju deca? Kako se umire?... Međutim, objašnjenje da je umiranje kao odlazak na spavanje, umesto da umanji strah od umiranja može da napravi strah od odlaska na spavanje! Radije porazgovarajte sa psihologom kako da govorite o smrti sa detetom.

''Toliko sam debela!''
Bez obzira na to kako se osećate u svom telu, izbegavajte da  deci prenosite opsesiju dijetom ili težinom. Dete to čuje ovako: ''Mama ne voli kad je neko debeo i ja nikako ne smem da se udebljam jer ako ja budem debela, neću da se sviđam više mojoj mami''.

''Kažnjen si na mesec dana bez izlaska iz kuće!''
Da li ste sigurni da ćete ovo i sprovesti? Pretnja kaznom poput ove: ''Pozvaćemo policajca da te uhapsi jer si uništila zid u svojoj sobi!'' je pucanje iz prazne puške. Da bi imala vaspitni karakter, kazna mora da bude nešto realno što se zaista i dešava neposredno nakon učinjenog ''greha'' i odmah po njenom izricanju. Naravno da policija neće doći i sasvim je sigurno da vaše dete nije glupo i da će to odmah shvatiti. Ako niste u stanju da kaznu sprovedete u delo, nemojte uludo trošiti njenu moć. Dugotrajne kazne (npr. mesec dana neizlaženja iz kuće) su veoma teške za realizaciju, jednako kao i potpuno nerealni ''policajac''.

''Videćemo...''
Deca uglavnom ovo ''čitaju'' kao ''NE''. Ako nešto ne želite da učinite, to radije recite detetu, nego da ga držite u neizvesnosti sa ''videćemo...''. A ako zaista treba da razmislite, nemojte ni slučajno da zaboravite da se vratite na tu temu nakon promišljanja, jer dete sigurno nije zaboravilo da je za nešto što je njemu važno rečeno ''videćemo...''.

''Ne boj se!''
Da bi ste umirili strahove svog deteta, potrebno je mnogo više od ove fraze. Morate  da shvatite šta je to što ga plaši i da delujete na uzrok straha.  Prazna rečenica: ''Ne boj se...' ne pomaže mnogo.

''On je Srbin/Hrvat/Musliman/Ciganin, ali je sasvim OK.''
Ovo je samo po sebi diskriminacija. Bez obzira na to što ste rekli da je ta osoba OK, ovom rečenicom celu grupu ljudi (Srba/Hrvata/Muslimana/Roma) u glavi deteta dovodite u sumnju da zapravo nisu OK, a da je taj čovek izuzetak. Ovo je rečenica koja podstiče nacionalnu i versku netrpeljivost, iako na prvi pogled zvuči suprotno.

Iako nismo uvek u mogućnosti da filtriramo baš sve što govorimo deci, nije loše da imamo na umu neke rečenice obeležene ''crvenom zastavicom'' koje ne treba da nam se omaknu  ako želimo da podižemo zdravu, mentalno uravnoteženu i tolerantnu decu.

---

10 NAČINA DA POMOGNETE DETETU DA SE NE BOJI LEKARA

MULTIVITAMINSKI PREPARATI - DA LI SU POTREBNI?

VAKCINISATI ILI PRATI RUKE?

PROČITAJTE ŠTA SU NAS SVE PITALI