Ovo je isečak iz Beogradskih opštinskih novina objavljenih 01.10.1931. Reč je o tekstu vezanom za rad Beogradskog centralnog dispanzera i savetovališta za odojčad i matere koji je napisao pedijatar Dr Ljubomir Vulović, šef Dispanzera. Tekst predstavlja osvrt na 25-godišnji rad prve pedijatrijske službe u Beogradu osnovane 1905 kao Zavod za sterilizaciju mleka i prvo savetovalište za odojčad.
​Ovde je izdvojen samo deo vezan za savete mladim majkama, koje su autori odlučili da štampaju na poleđini recepata poštujući princip: što se često gleda, najzad se i upamti''.  Brojni saveti i danas su aktuelni. 

Pedijatri su decenijama voćni sok preporučivali kao izvor vitamina C i kao dodatni izvor vode za zdravu novorođenčad i malu decu, jer se uvođenjem čvrste hrane u ishranu povećavalo osmotsko opterećenje bubrega. Voćni sok savetovan je nekada deci sa opstipacijom. On je zdrav i prirodni izvor vitamina i u nekim slučajevima i kalcijuma. Sok je dobrog ukusa i deca ga rado prihvataju. Iako od konzumiranja sokova ima nekih koristi, postoje i potencijalni štetni efekti, koji, moguće, nadmašuju korist. Visok sadržaj šećera u soku dovodi do povećanog kalorijskog unosa i povećava rizik od karijesa. Uz to, nedostatak proteina i vlakana u soku može da predisponira nastanak neadekvatne uhranjenosti. Pedijatri su u obavezi da u savetovališnom radu rutinski obavljaju edukaciju roditelja o koristima i potencijalnim opasnostima od konzumiranja voćnih sokova u dečijem i adolescentnom dobu.
Deca i adolescenti su i dalje najveći potrošači voćnih sokova. Ipak, prednost ima voće. Nažalost, istraživanja pokazuju da deca od 2 do 18 godina polovinu preporučenog unosa voća uzmu u vidu voćnog soka kome  nedostaju dijetalna vlakna, što je vezano i za prekomerni unos kalorija.  
 
Saznanja i saveti struke vezani za uvođenje voćnog soka u ishranu dece, kao i za preporučene količine   u raznim uzrastima se menjaju. Moj odgovor na pitanje roditelja ‘’Kada da uvedemo bebi sok u ishranu?’’ je oduvek bio: ‘’Potrudite se da ne sazna da postoji voćni sok, dogod postoji voće!’’
Ovo su, međutim, aktuelni stavovi Američke pedijatrijske asocijacije objavljeni maja 2017 u jednom od vodećih medicinskih časopisa za zdravlje dece ‘’Pediatrics’’.

Zaključci

• Voćni sok ne nudi korist u ishrani dece mlađe od 1 godine.
• Voćni sok nema prednost and kompletnom voćkom kod dece i odojčadi i nema značajnu ulogu u zdravoj, uravnoteženoj ishrani dece.
• Ceđeni sveži 100% ili rekonstituisani voćni sok može se smatrati zdravim sastojkom u ishrani dece starije od godine dana  kada se uzima u okviru dobro uravnotežene ishrane. Voćni napici, međutim, nisu nutritivno ekvivalentni soku od 100% voća.
• Sok nije pogodan za lečenje dehidracije ili proliva.
• Prekomerno konzumiranje voćnih sokova može biti povezao sa neadekvatnom uhranjenošću (prekomernom i nedovoljnom).
• Prekomerno konzumiranje voćnih sokova povezano je sa prolivima, nadimanjem, nadimanjem stomaka i karijesom.
• Nepasterizovani proizvodi od sokova mogu sadržati patogene bakterije koji mogu izazvati ozbiljne bolesti i deci ih treba davati oprezno, ukoliko se uopšte daju.
• Raznovrsni voćni sokovi, dati u preporučenim količinama za uzrast deteta, verovatno neće uzrokovati značajne kliničke simptome.
• Sokovi obogaćeni kalcijumom pružaju biološki dostupan izvor kalcijuma i često vitamina I D, ali im nedostaju druge hranljive materije prisutne u majčinom mleku, adaptiranom mleku za bebe ili kravljem mleku.

 Preporuke

• Sok se ne sme uvoditi u ishranu odojčadi pre navršenih 12 meseci, osim ako to nije medicinski indikovano.
• Unos soka treba da bude ograničen na najviše 110 gr dnevno kod dece od 1 do 3 godine i 110-170 gr dnevno za decu uzrasta 4 do 6 godina.
• Za decu od 7 do 18 godina unos soka treba ograničiti na 225 gr ili 1 šolju od preporučene 2 do 2,5 šolje  porcija voća na dan.
• Deci ne treba davati sok iz bočica ili lako prenosive zatvorene šolje koje im omogućavaju da sok lako konzumiraju tokom dana. Mališanima ne treba davati sok pre spavanja ili tokom noći.
• Decu treba podsticati da jedu celo voće kako bi zadovoljili preporučeni dnevni unos voća. Treba ih edukovati o koristi od unosa vlakana koje se nalazi u celom voći iinformisati o tome da je ukoliko jedu voće potrebno značajno duže vreme da unesu istu količinu kalorija nego kada to učine pijenjem voćnog soka.
• Porodice treba podučiti  da su majčino mleko i / ili adaptirano mleko  za odojče, a voda I nemasno ili obrano mleko za stariju decu dovolnji za zadovoljenje potreba u tečnosti.
• Korišćenje nepasterizovanih sokova u ishrani odojčadi, dece i adolescencta je nedozvoljena.
• Sok od grejpfruita treba izbegavati kod deteta koje uzima lekove koji se metabolišu sa CIP3A4 (pogledajte listu).
• U proceni neadekvatno uhranjene dece (prekomerna i nedovoljna ishrana), pedijatar treba da obavezno da proveri količinu konzumiranog soka tokom dana.
• U proceni dece sa hroničnim prolivom, prekomernim nadimanjem, bolovima u stomaku i gasovima, pedijatar treba da odredi količinu soka koji se konzumira dnevno.
• U proceni rizika od nastanka karijesa, pedijatri bi trebalo rutinski da razgovaraju o odnosu između voćnog soka i propadanja zuba i da odrede količinu i način konzumiranja sokova.
• Pedijatri bi trebali rutinski da obavljaju razgovore o konzumiranju voćnih sokova i voćnih napitaka kod dece različitih uzrasta u okviru svog savetovališnog rada. Trebalo bi da edukuju stariju decu, adolescente i njihove roditelje o razlikama između ove dve vrste pića.
• Pedijatri bi trebalo da se zalažu za smanjenje voćnog soka u ishrani male dece i za uklanjanje voćnog soka iz ishrane kod dece sa neadekvatnom (prekomernom ili nedovoljnom) uhranjenošću.
• Pedijatri bi trebalo da podrže smanjenje konzumiranja voćnog soka i promovišu konzumiranje celog voća kod dece, kako kod kuće, tako i u predškolskim ustanovama.

Izvor: Fruit Juice in Infants, Children, and Adolescents: Current Recommendations. Melvin B. Heyman, Steven A. Abrams, SECTION ON GASTROENTEROLOGY, HEPATOLOGY, AND NUTRITION and COMMITTEE ON NUTRITION
Pediatrics May 2017, e20170967; DOI: https://doi.org/10.1542/peds.2017-0967

 Alergija na orašaste plodove   jedna je od osam najčešćih alergija na hranu, koja pogađa približno 0,5 do 1% populacije. Orašasti plodovi rastu na drveću, dok kikiriki raste pod zemljom i smatra se mahunarkom. Orašasti plodovi su badem, brazilski orah, indijski orah, lešnik, pekan, pistaći i orah.

Alergija na jedan orašasti plod ne znači da je dete alergično i na druge orašaste plodove, ali određeni orašasti plodovi su usko povezani, uključujući indijski orah, pistaće i pekan. Iako su deca alergična na orašaste plodove često alergične na više vrsta ovih plodova, prikladno je i bezbedno konzumirati određene orašaste plodove na koje ne ispoljava alergiju, a izbegavati one druge. Ova odluka mora da se donese nakon detaljnog razgovora sa alergologom i treba da se zasniva na više faktora uključujući uzrast, rezultate alergološkog testiranja, procenu rizika od potencijalne unakrsne reaktivnosti između raznih orašastih plodova, uticaj  na kvalitet života i porodičnu sklonost. Ako se osoba alergična na određene orašaste plodove odluči da konzumira druge, uvek treba da uzme u obzir potencijalni rizik od kontaminacije (unošenje alergena u tragovima tokom pripreme namirnica na istoj proizvodnoj liniji), što može, ali ne mora biti klinički važno za svaku osobu sa nutritivnom alergijom.

Mada je 30% osoba alergičnih na kikiriki alergično na druge orašaste plodove, ne stoji da je pojedinac alergičan na orašaste plodove po svaku cenu alergičan na kikiriki. Osobe sa alergijom na orašaste plodove mogu najčešće konzumirati razne semenke bez reakcije: susam, suncokret i bundevino seme. Oni takođe tolerišu makadamiju i pinjole. Većina osoba alergičnih na orašaste plodove toleriše kokosov orah, jer on zapravo, ne spada u grupu oraha, već je voće. Muškatni oraščić, vodeni kesten i shea orah ne spadaju u orašaste plodove (izraz „orah“- engl.’’nut’’ ne označava uvek orašaste plodove) i obično ga dobro podnose osobe sa alergijom na orašaste plodove. Svi pojedinci sa ovom vrstom alergije treba da razgovaraju sa iskusnim alergologom u oblasti nutritivne alergije.
 
Iako alergija na orašaste plodove obično započinje u detinjstvu i traje tokom celog života, približno 10% pojedinaca može je vremenom. Na osnovu rezultata ponovljenog alergološkog, može se razmotriti test oralne provokacije pod nadzorom, ukoliko ima ubedljivih pokazatelja da je dete ’’preraslo alergiju’’.
 
Takođe treba razmotriti test oralne provokacije ako pacijent pokazuje nizak nivo senzibilizacije na kutanom prick testu ili ima nizak nivo sIgE na određeni alergen u serumu, što ukazuje na mogućnost neznačajnog  kliničkog ispoljavanje alergije.  Testovi oralne provokacije obavljaju se isključivo u medicinskoj ustanovi opremljenoj za prepoznavanje i energično lečenje alergijskih reakcija, uz nadzor alergologa.
​
Reakcije na orašaste plodove mogu biti ozbiljne, uključujući anafilaksu opasnu po život, a osobe sa ovom alergijom treba da imaju adrenalin – autoinjektor u svakom trenutku na raspolaganju. Uz odgovarajuću edukaciju, osobe sa alergijom na orašaste plodove mogu da imaju raznoliku i nutritivno adekvatnu ishranu i dobar kvalitet života.

Izvor: EVERYTHING YOU NEED TO KNOW ABOUT TREE NUT ALLERGY

KAKO DA NAJPOUZDANIJE PROVERIM TEMPERATURU SVOM DETETU?

NAJPOUZDANIJI SU ŽIVINI toplomeri. Mana im je što se mogu slomiti i što je potrebno 3-5 minuta da se očita temperatura.
Ipak, ne preporučuje se primena toplomera za uho i za čelo. Oni su brži, očitavaju temperaturu odmah, ali nisu pouzdani.
Temperatura se može meriti pod pazuhom, rektalno (u guzi) ili u ustima.
Rektalna temperatura i temperatura izmerena u ustima normalno je viša od one pod pazuhom za 0,5-0,8 ° C

DA LI JE VAŽNO DA IZMERIMO TEMPERATURU PRECIZNO?

Tačna visina temperature nije od presudnog značaja za procenu koliko bolest ugrožava dete, koliko je to OPŠTE STANJE deteta.
Pogledajte kako dete izgleda! Ako van epizoda povišene temperature ne izgleda loše, ponovo je veselo, nije klonulo, situacija nije ozbiljna.
Često čujem roditelje koji kad im kažem da bolest nije ozbiljna, jer dete nije izmenjenog opšteg stanja, kažu: ''To ništa ne znači, jer on/ona je takav i na 39,7C! Njega/nju ništa ne može da oborii!'' Upravo o tome se radi: to što je dete u stanju da jurca po kući i sa povišenom temperaturom govori o njegovoj moći da se nosi sa bolešću. Bolest je uvek teška onoliko koliko joj imuni sistem dozvoli. Izgled deteta je, zato, važniji kriterijum na osnovu koga zaključujemo o težini bolesti od tačne visine temperature.


DA LI JE POVIŠENA TEMPERATURA OPASNA?

Povišena temperatura SAMA PO SEBI uglavnom nije opasna. Organizam od nje ima koristi u odbrani od napadača- bakterija i virusa.
Opasnost može da postoji, ali ne od same povišene temperature, već od bolesti koja ju je izazvala. Međutim, veoma često roditelji se panično plaše baš temperature.
Zato treba znati sledeće:
Postoje lake bolesti sa veoma visokom temperaturom i nasuprot tome, ozbiljne bolesti praćene lagano povišenom temperaturom. Ukratko, visina temperature ne govori obavezno o tome kolika opasnost preti detetu. Lekar će proceniti opasnost od bolesti.
Jedna od opasnosti tokom povišene temperature (nezavisno od vrste bolesti koja ju je izazvala) je opasnost od gubitka tečnosti- DEHIDRACIJE.
Dete treba pojiti što češće i obući ga lagano.
Osim toga, kod mlađe dece postoji opasnost od ispoljavanja febrilnih konvulzija- FRASA. O tome će biti posebno reči.

DA LI POVIŠENA TEMPERATURA MOŽE DA OŠTETI MOZAK DETETA?

Mozak bebe može jedino biti oštećen dehidracijom koja preti detetu tokom povišene temperature.
Takođe, veoma produžene febrilne konvulzije (takozvani febrilni epileptični status) zbog nedovoljnog snabdevanja mozga kiseonikom mogu da dovedu do oštećenja.
Može doći do oštećenja mozga deteta ukoliko je razlog za skok temperature infekcija centralnog nervnog sistema: meningitis ili encefalitis.
Inače, sama po sebi, povišena temperatura neće oštetiti mozak dobro hidriranog deteta, koje nema infekciju centralnog nervnog sistema i koje nema fras.

DA LI FRAS MOŽE DA OŠTETI DETE? KAKVE SU POSLEDICE?
 
Istraživanja na veoma velikom broju dece (14676 ispitanika, od kojih je 1318 imalo napad febrilnih konvulzija) pokazala su da ni deca sa produženim napadom (dužim od 30 minuta) nisu imala lošu prognozu vezanu za sam napad.
Procena njihovih mentalnih sposobnosti i neurološka procena vršena je nakon 5 i nakon 10 godina.
37-oro od 1318 imalo je dugačak napad (duži od 30 minuta).
Najveći broj je prošao bez ikakvih posledica.
Oni kod kojih je zapažen mentalni ili neurološki deficit imali su zabeležene probleme u razvoju još PRE FEBRLNIH KONVULZIJA (FRASA)
Fras obično prođe za manje od 5 minuta. Takav napad neće ostaviti nikakve posledice po neurološki i mentalni razvoj deteta. Čak i duži napad (duži od pola sata!) nije ostavljao značajne posledice.
IZVOR:
C MVerity, EM Ross, Jean Golding. Outcome ofchildhood status epilepticus and lengthy febrileconvulsions: findings ofnational cohort study.BMJ 1993;307:225-8
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1678165/pdf/bmj00031-0017.pdf

DA LI BILO KOJE DETE KOJE IMA VISOKU TEMPERATURU MOŽE DA DOBIJE FRAS?

Fras ili febrilne konvulzije NE DOBIJA BILO KOJE DETE.
Samo oko 3% dece ima sklonost da dobije fras u skoku temperature.
Dakle dobra vest je: za dete koje nikada nije imalo fras šanse su mnogo veće da ga ne dobije nego da ga dobije (97:3) u skoku temperature. To roditelji koji su u panici uvek treba da imaju na umu!
Visina temperature nije presudna. Presudna je genetika.
Dete koje nema genetsku predispoziciju za fras, neće ga dobiti ni pri temperaturi 40 °C, ali ono koje ima tu sklonost, može da dobije fras na 38,5 °C.
Sklonost za ispoljavanje febrilnih konvulzija (''frasa'') opada sa uzrastom, tako da je rizik najveći do 3 g, znatno niži do 5 godina, minimalan do 7 godina, a nakon toga se gubi.
U pitanju je prolazna nezrelost centralnog nervnog sistema i prevazilazi se rastenjem.

DA LI ĆU DA POGREŠIM AKO DAM LEK PRE NEGO ŠTO PORASTE IZNAD 38,5°C? HOĆE LI TEMPERATURA SUVIŠE DA PADNE?
 
Stav da se ne obara temperatura koja je ispod 38,5 C zato što ona ima zaštitnu ulogu i pomaže u odbrani je revidiran. Smatra se da je opšte stanje deteta kriterijum koji treba poštovati kada se donosi odluka da li dati lek za obaranje telesne temperature. Ako dete sa telesnom temperaturom 37,9 ° C izgleda ''jadno'', dajte mu antipiretik. Briga roditelja je i mogućnost da se temperatura previše obori, ako damo lek, a ona nije previsoka. Ne brinite, ukoliko date lek pri temperaturi koja je niža od 38,5.° C, nećete učiniti ništa loše detetu. Lek ne obara temperaturu ispod normalne. (Taj isti lek daje se i protiv bola i onda kada dete nema povišenu temperaturu.) 
Lek koji se daje za obaranje temperature podiže opšte stanje deteta koje možda ima i glavobolju pa to ne ume da nam saopšti. Nekad i zbog toga treba dati lek iako temperatura nije mnogo visoka.

DA LI MASIRANJE ALKOHOLOM ILI RAKIJOM POMAŽE?

Masiranje deteta alkoholom stara je i napuštena praksa.
Osnovna ideja je bila da isparavanje alkohola sa kože deteta sa temperaturom izazove odvođenje toplote i na taj način obori temperaturu. Međutim, ispostavilo se da ovaj postupak ustvari dovodi do sužavanja krvnih sudova na periferiji tela i centralizacije krvotoka, tako da ne dolazi do snižavanja temperature, ili, eventualno, nakon inicijalnog pada, temperatura poraste ponovo.

KUPANJE deteta u prijatno toploj vodi (bez potapanja celog tela) dovodi do opuštanja perifernih krvnih sudova (onih u koži) koji su u grču i cirkulisanja krvi kroz njih. Cirkulisanje krvi dovodi do odavanja toplote sa periferije tela.

Dakle, evo šta činiti umesto masiranja:
- stavite dete u kadicu sa toplom vodom
- temperatura mora da bude PRIJATNA detetu, (NE prohladna voda, - tj. dete ne sme da se ježi)
- kvasite dete sunđerom tako da se voda sliva sa površine tela
- to ponavljajte po 10 minuta u jednom satu
- tuširanje prijatnom toplom vodom tokom 10 minuta ima sličan efekat.

DA LI SMEM DA PUSTIM DETE SA TEMPERATUROM DA ZASPI?

Jedna od najrasprostranjenijih zabluda je da se dete sa povišenom telesnom temperaturom mora držati budno. U osnovi straha od spavanja je ustvari strah da nemamo uvid u stanje svesti usnulog deteta i da može da doživi nešto dramatično, a da to ne primetimo.
Naravo, ovo nije tačno.
Spavanje ne ugrožava dete sa povišenom temperaturom više nego budno stanje

Učinite sve što je potrebno:
- raskomotite dete
- dajte mu dovoljno tečnosti
- dajte mu sirup Paracetamol
I ako je pospano- pustite ga da spava.
Držanje u budnom stanju pospanog, nervoznog bolesnog deteta, samo ga dodatno iscrpljuje i obara mu odbranbene snage.

DA LI JE TEMPERATURA 37,6-37,9C TZV. ''NISKA TEMPERATURA'' OPASNIJA OD VISOKE?

Ovo je jedan od mitova vezanih za temperaturu. Naime, često se čuje od roditelja:''Ima onu nisku temperaturu što lomi''.
Smatra se da mit o tome da je blago povišena temperatura znak ozbiljne bolesti potiče iz doba kada je tuberkuloza bila česta bolest. Ona je često bila praćena tom ''niskom'' temperaturom. Međutim, u dečjem uzrastu, ovakva temperatura uglavnom govori o tome da dete ima dobre mehanizme odbrane

DETE DANIMA IMA PO JEDAN SKOK TEMPERATURE DO 37,2-37,3 C BEZ DRUGIH ZNAKOVA BOLESTI

Ovo se ne smatra povišenom temperaturom u pravom smislu te reči. Reč je, najčešće, o nešto višem nivou bazalnog metabolizma koji imaju neke osobe. Kad roditelje takvog deteta pitam: ''Šta Vas navodi da svom detetu iz dana u dan merite temperaturu?'', očekujući da otkrijem još neki simptom bolesti, dobijam odgovor:'' Pa samo želim da vidim da li opet ima temperaturu'', ili '' Izgleda mi da je vruće''.
Povišena temperatura malo iznad 37C (do 37,5) često je razlog za nepotrebno skupoo ispitivanje i  neprimerenu brigu roditelja.

IBUPROFEN (BRUFEN) ILI PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
EFEKTIVNOST 

Paracetamol je godinama vodeći antipiretik u pedijatriji. Veliki broj roditelja, međutim govori o njegovom neenergičnom dejstvu na povišenu telesnu temperaturu. Potrebno je proveriti da li je doziranje ispravno: pojedinačna doza paracetamola je 10-15 mg/kt telesne težine. Ova se doza može dati na svakih 4-6 sati.
Koliko je to, prevedeno na kašičice?
Na svakih 10 kg deteta ide 1 (originalna- 5ml) kašičica leka. Dakle, dete od 30 kg treba da popije 3 kašičice od 5 ml u jednoj dozi, tj 15 ml. (Roditelji deteta od 30 kg veoma često daju mnogo manje i žale se da lek nema dovoljan efekat).
Popularnost ibuprofena (Brufena) je, međutim, velika zato što izgleda de je energičniji u obaranju temperature i zato što efekat ovog leka duže traje (6-8h, u poređenju sa paracetamolom – 4-6 h)
Brufen u dozi od 10 mg/kg telesne težine trebalo bi, međutim, da je jednako efikasan kao paracetamol u većoj dozi : 10-15kg/kg telesne težine.

Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html

IBUPROFEN (BRUFEN) ILI PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
BEZBEDNOST

Nema dokaza u prilog većoj bezbednosti jednog od ova dva leka.
Razlog za oprez kada je u pitanju PARACETAMOL je njegov potencijalni nepovoljan uticaj na jetru. Hepatotoksičnost paracetamola bila je ispoljena samo u sitacijama kad je bio predoziran. Potrebno je držati se propisane doze i razmaka između doza. Takođe, veći broj neželjenih efekata primećen je kod dece koja su dobijala preparate za odrasle i na taj način bila predozirana.
Zabrinutost vezana za primenu IBUPROFENA odnosi se na njegov potencijalni efekat na želudac i mogućnost nastanka gastritisa. Izgleda da se ovo ne događa kod kratkotrajne primene u uobičajenim dozama.
Za Brufen se vezuju i neželjeni efekti na bubrežnu funkciju. U riziku su, međutim, izrazito dehidrirana deca, kao i odojčad mlađa od 6 meseci čiji su bubrezi još uvek nezreli.
Ranije spominjani efekat Brufena na pogoršanje simptoma astme izgleda da ne postoji.
Ukratko, ne treba da ga dobijaju dehidrirana deca i odojčad do 6 meseci. Ostala deca se ne dovode u rizik, ukoliko se poštuju propisane doze, intervali između doza i ako se lek daje kratkotrajno.

Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html

IBUPROFEN (BRUFEN) I PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?
KOMBINOVANA PRIMENA? 

Preporuke Američke akademije za pedijatriju za primenu antipiretika pojavile su se u martu 2011. U tom trenutku još uvek nije zauzet jasan stav o kombinovanoj primeni paracetamola i ibuprofena u obaranju povišene temperature zato što su studije koje treba da potvrde korist i procene potencijalni rizik još uvek bile u toku.
Istraživanja sprovedena među roditeljima ali i lekarima pokazala su da postoji velika šarolikost vezana za doze, razmak između doza (neko je davao oba leka istovremeno, a drugi su davali na 2, 3, 4 ili 6 h).
Preliminarni rezultati studija pokazuju da je efekat kombinovanog davanja ova dva leka bolji nego kod davanja samog ibuprofena. Naime, nakon 6 h od početka primene kombinovane terapije 83 % dece bilo je bez temperature, a nakon 8 sati 81% u poređenju sa 58%, odnosno 35% u grupi koja je dobijala samo ibuprofen. Uz to, grupa roditelja čija su deca dobijala kombinovanu terapiju bila je pod manjim stresom. Potrebno je, međutim, da se završe ostale studije da bi se zauzeo konačni stav kojim bi se roditeljima savetovale doze i razmaci između njih.
Postoji bojazan da ovakav pristup samo podstiče fobiju od temperature koja postoji kod roditelja, a i da postoji rizik od greške kod kombinovane (naizmenične) primene lekova i mogućnost predoziranja jednog od njih.
Budući da je osnovni cilj davanja antipiretika, zapravo, poboljšanje opšteg stanja deteta, roditeljima treba da je glavni zadatak u periodu povišene temperature da paze da dete bude dobro hidrirano obezbeđujući doboljan unos tečnosti i da pomno prate znake koji bi mogli ukazati na nepovoljni rezvoj bolesti, a ne da obore temperaturu po svaku cenu.
Izvor:
http://pediatrics.aappublications.org/content/127/3/580.full.pdf+html

NE ZABORAVITE DA JE POJENJE DETETA VAŽNIJE OD OBARANJA TEMPERATURE

Kod male dece virusne infekcije su najčešći uzročnici bolesti. U tim okolnostima antibiotici ne pomažu, ali je dobra hidracija (pojenje) jedna od najdelotvornijih mera, kako za brže ozdravljenje, tako i za lakše obaranje temperature i lakše iskašljavanje.
Svako stanje praćeno povišenom telesnom temperaturom, bez obzira na uzročnika bolesti (virus ili bakterija) zahteva dodatni unos tečnosti, veći od uobičajenog. Kod infakcija disajnih puteva topla pileća supa je nezamenljiva, osim što hidrira sadrži i materije koje olakšavaju iskašljavanje i pomažu u lečenju

Stav ESPGHAN iz 2008  godine vezan za dopunsku (nemlečnu) ishranu odojčadi revidiran je na osnovu novih iskustava i saznanja 2017 godine.
Ovde navodimo osnovne preporuke ovog opsežnog dokumenta vodeće evropske asocijacije za dečiju gastroenterologiju i ishranu.



Uzrast odojčeta u kome se uvodi dopunska ishrana:

• Na isključivom dojenju treba insistirati najmanje 4 meseca (17 sedmica, početak petog meseca života)
• Isključivo ili pretežno dojenje treba da traje približno 6 meseci (26 nedelja, do početka sedmog meseca). Ovo je poželjan cilj.
• Kompleksna hrana (čvrsta hrana i druga tečna hrana) osim mleka ili mlečne formule ne bi trebalo da se uvede pre uzrasta 4 meseca, ali se ne sme odlagati posle uzrasta 6 meseci.

Sadržaj koji treba ponuditi:

• Odojčadi treba ponuditi hranu različitog ukusa I teksture, uključujući i onu gorkog ukusa poput zelenog povrća.
• Uz DI se preporučuje nastavak dojenja.
• Celo kravlje mleko ne treba koristiti kao osnovno mleko  pre uzrasta 12 meseci.
• Potencijalno alergogena hrana može biti uvedena  bilo kada nakon uzrasta od 4 meseca sa uvođenjem ostale DI.
• Deca sa visokim rizikom za alergiju na kikiriki (sa teškim ekcemom, alergijom na jaja ili oba) trebalo bi da dobiju kikiriki u intervalu od 4 do 11 meseci, nakon evaluacije od strane odgovarajuće obučenog specijaliste.
• Gluten može biti uveden između 4 i 12 meseci, ali se treba izbegavati konzumiranje velikih količina tokom prve nedelje nakon uvođenja glutena, a kasnije tokom detinjstva.
• Sva  odojčad treba da dobijaju DI  bogatu gvožđem, uključujući mesne proizvode i / ili hranu obogaćenu gvožđem.
• Ne treba dodavati šećera ili soli hrani
• Izbjegavati voćne sokove ili napitke zaslađene šećerom.
• Vegansku dijetu treba koristiti samo pod odgovarajućim medicinskim ili dijetetskim nadzorom, a roditelji trebaju da razumeju da postoji mogućnost ozbiljnih posljedica nepoštovanja saveta lekara u vezi s suplementima kod korišćenja ovakve vrste ishrane.

Principi hranjenja deteta

• Roditeljima treba predočiti da je neophodno da prepoznaju glad kod deteta i da izbegavaju da koriste  hranjenje u cilju izazivanja ugode kod deteta ili u cilju nagrađivanja.

​
Izvor:
Complementary Feeding: A Position Paper by the European Society for Paediatric Gastroenterology, 
Hepatology, and Nutrition (ESPGHAN) Committee on Nutrition

… ili priručnik da ne poludite dok se dete valja po podu.


Stara ja, ona koja nije imala decu i o njima nije ništa znala, često je prevrtala očima kada vidi dete kako urla u prodavnici, ili klinca na ulici kako se bacaka kao da ga drma struja. Uz naravno, prigodan komentar, kako je to razmežno i kako bih ja ovo ili ono…
Nova ja, koja je tek kad je dobila dete shvatila kakav se univerzum komplikovanosti i međusobnih veza, uzročnosti, pokušaja i grešaka, nelogičnosti, otvara pred njom, samo bi sa dubokim razumevanjem pogledala u pravcu roditelja, koji najčešće, crveneći se od stiga, gledaju kako da prekinu neprijatnu situaciju i ispara s lica mesta.
Jer, ta nova ja zna da dečiji ispadi besa, ili temper tantrums najčešće nisu deo “razmaženosti” deteta niti neko maltretiranje roditelja (mada, moramo priznati na to pomalo liči). Oni su najčešće notmalna razvojna faza deteta i ako im se pravilno pristupi, prolaze brzo i bez ikakvih posledica i po dete a i po roditeljsku psihu.
Preživela sam tantrume. Tri puta, bez posledica, verujte mi. I nekako sada sa setom se prisećam tih dana kada nam je najvećih roditeljski problem bio da li smo poklekli i detetu kupili čokoladicu, a rekli smo da nećemo. Ali taj period, od druge do treće godine zaista mi je bio jedan od težih, u roditeljskom smislu. I sa mojim živcima takođe. Činio me je da se osećam kao grozna majka koja zapravo nema pojma šta radi. A nije tako.
Nema magičnog trika. To bacakanje, 100 puta ne, durenje je u stvari njihov put da nađu svoje ja. Da naprave okvir u kojem će biti njihova slika. A naše je da im obezbedimo taj okvir, ma koliko to u tim momentima izgledalo besmisleno.
Teško je biti roditelj u tim momentima, kada za svakui sitnicu se nađe neko pametan i pametniji da ti kaže “nemoj to tako”. Ovi saveti vam možda neće pomoći da se izborite sa svojim detetom, ali ih pročitajte i razmislite, naći ćete neke svoje načine.

1. Budite spremni
Borba sa dečijim napadima besa može da bude naporna i mentalno, i emotivno i bogami fizički. Pripremite sebe da će se u narednom periodu (nekoliko meseci pa i duže) to dešavati. Često. “Programirajte se” da vas što manje pogađa i da ne reagujete emotivno, već trezveno, ili barem što trezvenije moguće. Stalno ponavljate u sebi da za razliku od odraslih, deca još nemaju mehanizme za kontrolu svojih emocija i da je to glavni razlog njihovog ponašanja. Setite se neke situacije koja je bila van vaše kontrole i kako ste se osećali. E, tako se oseća vaše dete.

2. Ne obazirite se na okolinu
Znam, ništa nije gore od javnog napada besa. Dok dete vrišti u kući, nekako se nađe način da se smiri, ali u radnji, prepunoj ljudi, dok vas svi prekorno gledaju? Teško. Zapamtite, šta god budete uradili, ljudi će komentarisati i imati mišljenje. Od onih koji će smatrati da vam je dete nevaspitano, do onih što bi “lupili po guzici i rešili problem”, preko savršenih mama i tata kojima se to nikad, ali nikad nije desilo.

Zato, pustite druge i radite ono što mislite da treba: budite tihi, smireni i probajte da detetu skrenete pažnju na nešto drugo. Ili čučnite, i tihim, staloženim glasom objasnite detetu zašto ne možete sada nešto (a najverovatnije da će to biti uzrok plača) i zagrlite ga. Ako dete ne raduje, prestanite aktivnosti i vratite se kući.

3. Izbegavajte “ne”
U ovom uzrastu, često se većina naše komunikacije s decom se odvija uz reči ne, nemoj. Iako deci moramo postaviti granice, probajte da izbegavate ove reči i da ih drugačije formulišete. Na primer, ako dete traži slatkiš, recite mu, umesto “ne može” – mislim da ćemo sačekati da prvo ručamo. Slatkiši nikad ne idu pre ručka, zar ne?
Naravno, ako dete hoće da pretrči ulicu nemate vremena za maštovitost u izražavanju. Ali zato ovoj reči sačuvajte težinu tako što je nećete prečesto koristiti.

4. Analizirajte
Posmatrajte malo ponašanje vašeg deteta. Vidite šta su okidači za napade. Da li ono samo ispituje granice, ili je iza neki stvarni problem. Moje najmlađe dete je bilo plačljivo (a nekada i sada iako ima skoro 5 godina) kada je gladno. Njeno ponašanje se menjalo drastično, a pritom nije umela da nam kaže da je gladna. Kada smo shvatili da je njoj potreban drugačiji ritam ishrane, plačljivost se drastično smanjila.

5. Gledajte dete u oči
I uvek uvek se spustite do njegovog nivoa. Ako se obraćate nekom iznad detetove visine, kako očekujete da dete primi poruku koju mu šaljete?
Ono što hoćete da kažete dete ne prima samo rečima, već i pomoću pogleda, govora tela. Veza očima vam omogućava da uspostavite čvršću vezu i lakše utičete na dete. Nemojte dozvoljavati sebi da se derete iz druge sobe, pokušavajući da prekinete ono što dete radi (moram priznati, ovo mi se dešavalo, i dešava još ponekad, i postidi me, jer znam koliko je glupo da dozvolim sebi da me emocije savladaju a dete korim upravo zbog iste stvari!).

6. Pripremite se da sprečite sledeći napad
Ako znate kako dete raduje, i kada su mu najčešći ispadi, spremite se da to sprečite. Neka vam očekivanja budu realistična, u tom uzrastu nemoguće je da ukinete napade besa. Ali, izbegavajte takozvane okidače – nemojte dete pospano voditi u kupovinu, kada je dete gladno ili umorno, nemojte se s njim naganjati oko sitnice, držite se rituala koje imate da bi predupredili napade. Ako negde idete, unapred dogovorite pravila: na primer, idemo kod Ane da se igramo, bilo bi lepo da se ne svađate oko igračaka. To su Anine igračke, i ne možemo ih nositi sa sobom kući. Ako ste negde i želite da krenete, upozorite dete nešto ranije – na primer pre nego što pođete iz parka, najavite mu jedno desetak minuta ranije, da bi moglo da se mentalno pripremi i završi započetu igru.

7. Budite uzor
Ovo se valjda podrazumeva, ali nije naodmet da ponovim: džaba pričate ako vaša dela ne podržavaju ono što govorite. Samo ako se vi ponašate u skladu sa onim što tražite od deteta, ono će znati da ste iskreni (i jednom) vas poslušati.

Daleko od toga da treba da budemo mašine, ali način na koji jedemo, hodamo, kontrolišemo emocije, obraćamo se prema bližnjima, vrlo verovatno će biti način na koji će se vaša deca ponašati, iako vam to ne deluje tako u momentu dok se valjaju po podu jer ste ih naljubaznije zamolili da obuku jaknu jer izlazite na -10.

8. Ne dozvolite sebi da se izgubite
Na ovoj stavki sam najčešće “padala”. Onog momenta kad padnem u vatru, iznerviram se ili počnem da se derem, 100 odsto je sigurno da neću smiriti dete, već će se na kraju, smiriti samo. Ali, tih dana ima i biće ih, kada je dete posebno nervozno, vi umorni i nemate baš mnogo živaca. Lakše će vam biti ako zadržite prisebnost i zdrav razum, ali ako se i desi da se izgubite, i to je život. Presaberite se i idite dalje. Moja omiljena mantra u vezi sa dečijim odrastanjem je “proći će”.

Izvor: Mamin svet